"Нећу да кријем да смо били изненађени прилично пасивном реакцијом Европске уније у вези са одлуком косовског 'парламента' о трансформацији Косовских безбедносних снага у праву војску. Јер је оцигледно да су Срби који живе у овој покрајини доживели такав потез као директну претњу по своју безбедност", рекао је Путин у заједничком интервјуу за Политику и Новости.
Он истиче да тај потез ствара озбиљан ризик заоштравања ситуације у региону.
"Тешко да је у интересу ЕУ затварање оцију пред таквим једностраним акцијама, које грубо крше медународно право, поготово ако Брисел рацуна на то да и даље испуњава своје обавезе посредника у дијалогу измеду Београда и Приштине", нагласио је Путин.
"Високо ценимо цврсту приврженост српског руководства курсу на очувању неутралности земље. Истовремено већ много година помажемо јацању одбрамбених способности Србије: испоручујемо наоружање и војну технику, пружамо помоћ у њиховој поправци и модернизацији. И даље ћемо развијати војно-техницку сарадњу", рекао је Путин.
Кад прицамо о ситуацији на Балкану, оценио је Путин, озбиљан дестабилизујући фактор овде представља политика САД и одређених западних земаља, усмерена на уцвршцивање њихове доминације у региону.
"Још 1999. године снаге НАТО су без санкције УН два и по месеца бомбардовале Југославију, па насилницки одвојиле Аутономну Покрајину Косово. А 2008. године Вашингтон и његови савезници су подржали нелегитимно проглашење косовске независности", подсетио је Путин.
Он наводи и да је 2017, "упркос ставу половине становништва, у НАТО била увучена Црна Гора".
"Уплашили су се референдума по том питању, и као резултат земља пролази кроз период политицке нестабилности. Прошле године ради форсираног уцлањења у НАТО Републике Македоније био је цак покренут процес доношења уставних амандмана и промене назива те државе, ревизије основа македонског националног идентитета. При томе је игнорисана воља македонских гласаца - референдум о промени назива државе је пропао, али се спољни притисак наставио", навео је Путин.
Према његовим речима, знајући и разумејући колико је компликован Балкан и историја тог региона, Русија га је увек сматрала простором за конструктивну сарадњу.
"Зато је помоћ јачању регионалне безбедности и стабилности наш безуслован приоритет. Залажемо се за то да се поштују права и интереси балканских земаља и народа, да се поштује медународно право", казао је шеф руске државе.
Путин је нагласио да је у основу добрих односа Русије и Србије многовековно искрено пријатељство наших народа, духовно и културно сродство, заједницке странице историје, укљуцујуци и херојску борбу против нацизма током Другог светског рата.
Каже да су данас у успону билатералне везе у свим сферама.
Наводи да се повећава и робна размена: 2017. године она је износила две милијарде долара, а наставила је са растом и прошле године.
"Руска улагања у српску привреду премашила су износ од четири милијарде долара. Сарадња са концерном 'Гаспром њефт' омогућила је компанији 'Нафтна индустрија Србије' да постане лидер на енергетском тржишту балканског региона. Уз учешће 'Руских железница' добрим темпом се одвија реконструкција и модернизација српске железницке инфраструктуре", истиче Путин.
Што се тиче "Турског тока", наглашава да изградња тече у складу са планираним распоредом.
"У новембру прошле године завршено је постављање цеви на морској деоници, у току су радови на њеном повезивању са терминалом на турској обали Црног мора који се тренутно гради. Планирамо да гасовод проради до краја 2019. године", рекао је он.
Истакао бих, каже Путин, да Гаспром" сада разматра разлиците варијанте продужења копненог транзитног крака гасовода до Европе.
"Једна од њих предвиђа транспорт горива на релацији Бугарска-Србија- Мадкарска, уз спајање са центром за дистрибуцију гаса у аустријском Баумгартену. У том слуцају Србија неће само трошити руски гас, већ и обезбедивати његов транзит. То це свакако донети српској привреди значајну корист, омогуцити стварање нових радних места, појацати енергетску безбедност ваше земље, а и целе Централне и Југоистоцне Европе", казао је Путим.
Учешћу Србије у пројекту, наводи руски председник, допринеће и "мапа пута" за модернизацију и проширење националне мреже за транспорт гаса, потписана са "Гаспромом" 2017. године.
"Приликом коначног утврђивања руте испорука руског гаса наравно да ће се водити рацуна и о ставу Европске комисије. Сматрамо да земље цланице ЕУ које су заинтересоване за руски гас треба да добију гаранције од Европске уније да планови у вези са продужењем 'Турског тока' неће бити осујећени самовољном политичком одлуком Брисела", рекао је Путин.
Он је навео да се сарадња са Републиком Српском, која је саставни део Босне и Херцеговине, одвија на основу узајамне користи, а стриктно у складу са Дејтонским мировним споразумом из 1995. године.
"И даље смо усмерени ка реализацији како у Републици Српској, тако и на целој територији Босне и Херцеговине, пројеката у сфери енергетике, прераде нафте и трговине горивом, банкарства, фармацеутике и у другим областима", закључио је председник Русије Владимир Путин.
