Упитан за мишљење о најави Приштине да ће поднети тужбу за геноцид против Србије, албански премијер није директно одговорио, рекавши да је то веома компликовано питање у погледу правне садржине, а да је његов став да се треба концентрисати на решавање конфликта и на будућност.
Он је посебно нагласио и да неке одлуке не треба доносити само зато што неко мисли тако, "већ се морају донети уз консултације и слушање оног што и партнери и савезници имају да кажу".
"Нисам до сада чуо никога да подржава ту идеју", додао је Рама.
Према његовим речима, "Велика Албанија" никада није постојала у албанском језику, уџбеницима, већ је то појам који је настао изван Албаније и то је "нонсенс сам по себи".
"Да, али Велика Србија је исто нешто што се од вајкада спомиње. Али, идеја о уједињењу у оквиру Европске Уније је идеја која превазилази етничке поделе", додао је Рама.
Он признаје да је дијалог Београда и Приштине веома тешко питање.
"Пуно је воље потребно, јер је изгубљено много времена. Ја кажем да нама, народима на Западном Балкану, никада није било боље. Албанцима никада није било боље. Пре 10-20 година, ове ствари које данас сматрамо нормалним, нисмо могли ни да замислимо", каже Рама.
Решење питања између Београда и Приштине је, по његовом мишљењу, императив и истински је кључно за ослобађање потенцијала који постоји у односима између Србије и Албаније.
Он је поновио став да је признање Косова од стране Србије "нешто што касни" и да није у корист Србије и српског народа да се настави ова ситуација "у којој су они, на неки начин, пригрлили једног духа кога не могу да се ослободе".
Упитан да ли разуме шта за Србе значи Косово, он каже даје то "само митологија".
"Што се тиче баштине и наслеђа, у реду. Баштина је нешто непорециво", каже албански премијер.
На констатацију да власти у Приштини желе да избришу српско наслеђе на Косову, он је направио поређење са Православном црквом у Албанији, која је некада била део Грчке цркве.
"Е сад, да ли Грци могу да дођу и кажу ''то су грчке цркве и то је грчка територија?'' Не могу. Али, опет, имају потпуно право да кажу да је то део наслеђа њихове цркве. Где је ту проблем? Ако желимо да направимо проблеме, то можемо увек, али ако желимо да проблеме решимо, онда је то заједничка баштина. Наравно, у оној мери у којој то зависи од српске православне заједнице и Српске православне цркве, наравно да имају право на то", рекао је Рама.
Он је, такође, мишљења да би Приштина требало да уђе у УНЕСКО и да би Србија то требало да подржи, јер ова организација може да гарантује безбедност баштине и сви би, по њему, у том случају били на добитку.
Говорећи о "Малом Шенгену", албански премијер је рекао да му се у том изразу не свиђа то "мини", јер је то велика ствар за Западни Балкан и да више воли "регионални Шенген" - "простор у којем сви можемо да применимо четири европске слободе, а у међувремену да појединачно имамо свој пут у правцу евроинтеграција".
Према његовом мишљењу, пошто је то смео потез који води у бољу будућност, разумљиво је по њему да постоју сумња, каква је она у Босни и Херцеговини и Црној Гори, где страхују од тог пројекта јер га виде као алтернативу чланству у ЕУ.
Он каже да је на ЕУ да одлучи када су спремни да отворе врата другима, а у међувремену, регион не може да стоји и да чека да се врата отворе јер Западни Балкан припада његовим грађанима и да Европска унија не може да нам говори шта смемо, а шта не смемо да радимо.
Он се позвао на речи Жан Клод Јункера, који је раније поручио да постоје две алтернативе за Западни Балкан, пуна интеграција или рат, а са тим је довео у везу и своју изјаву о уједињењу Албаније и Косова коју је назвао анализом, а не неким својим програмом или жељом.
Албанци и Срби би могли да се угледају на Французе и Немце после Другог светског рата, иако је то потпуно друга димензија могло да буде слично у смислу воље да се преброди историја, да се реше спорови, да се направи нова основа и де се будућим генерација остави некакво другачије наслеђе, закључио је Рама.
