„Сусрет сам по себи веома је значајан јер је то први садржајан сусрет који имамо са новом америчком администрацијом. С друге стране нова америчка администрација ставља до знања да није толико догматична у тумачењу става да је Косово завршена чињеница. То отвара простор за могуће приближавање погледа, што је значајно, а да ли ће и да се валоризује као сагласност и компромис, остаје да се види“, рекао је Јовановић за Тањуг.
Наш циљ је, како подсећа, оно што и потврђује Резолуција 1244 СБУН, а то је да је Косово део суверенитета Србије, а њихов да је то свршен чин и независност која не може да се негира.
Како истиче "њихово схватање компромиса је мало друкчије, јер оно претпоставља наше признање нове реалности уз симболичну концеси простор", али каже да простор за разговоре остаје.
„Да бисмо дошли до компромиса морамо доћи на пола пута. То отвара разна питања укључујући и питање територијалне компензације Србије у случају да њихови захтеви буду превелики у погледу Косова", казао је Јовановић.
Он сматра да у сваком случају, првим сусретом треба бити охрабрен, али не треба изводити претеране оптимистичке закључке да је пут до решење је утрт и да ћемо лако доћи до њега.
" Биће веома сложено и неизвесно до краја, зависно од тога како ће се даље кретати барометар америчке спољне политике уопште, а у овом делу света посебно“, казао је Јовановић.
Он је указао да је од великих геостратешких интереса Помпео нагласио интерес за јачање евроатлантске позиције на Балкану, што, према његовим речима, укључује улазак у НАТО, а то није предмет нашег интересовања.
„Претпостављам да ће Америка да буде у ривалству са другим великим силама које јачају свој утицај на Балкану. Ми се као неутрална земља суочавамо са проблемом везано за Косово, али истовремено и са јачањем нашег значај у очима Америке и других с обзиром на динамичну промену односа снага у свету и чињеницу да ми јачањем контаката са свима оснажујемо положај суверене земље, али и као преговарача када је у питању Косово“, додао је даље.
Када је реч о улози ЕУ, Јовановић истиче да је Унија била увек резервни играч, и да је САД увек имала имала допунску улогу, те је увек у тренуцима југословенске кризе ускакала и демонстрирала своју моћ, укључујући и над Бриселом, доказујући му да је недорастао и да је млађи партнер Америке која треба да се слуша и уважава.
„И Бриселски спразуми су били под присмотром Америке и ништа није могло да се ради без претходног њеног климања главом. Али, нису произвели коначан ефекат јер ауторитет Америке није пуном снагом стао иза тога. С друге стране, понуде нама биле су симболичне и ту није могло бити никаквог трајног и озбиљног компромисног решења“, закључио је он.
