Они су поновили да је проблем заправо пет кандидата за чланове Савета, које предлажу репорезентативна удружења, а који, како наводи Душко Паунковић, председник Удружења књижевних преводилаца Србије, не уживају симпатије власти.
Новинарима у холу скупштине обратили су се још Бојан Ковачевић, председник Координационог одбора уметничких удружења, Лидија Јовановић, председник Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије и Александра Чабраја.
Паунковић је подсетио да је питање кандидата за Национални савет "отворено" још од фебруара 2019. године, када су они указали да се на Збирној листи за Савет налазе кандидати који нису прошли законску процедуру.
Скупштина тада, у првом покушају формирања Националног савета, није изгласала оспорени део Збирне листе.У марту је Народна скупштина званично, преко Министарства културе и информисања, затражила да сви овлашћени предлагачи понове процедуру предлагања.
Паунковић наводи да су они то учинили, али да скупштина опет није ставила тај предлог на дневни ред.Није помогао ни ангажман Министарства културе и информисања, које до данас није добило никакав одговор - ни када ће бити биран Савет, нити зашто се избор одлаже.
Тражили су, како су навели, и од председнице Владе Ане Брнабић да захтева од Скупштине да стави на дневни ред то питање, али из кабинета премијерке, кажу, такође није стигао никакав одговор.
Коначно, кажу, Одбор за културу је у јулу 2019. године усвојио Збирну листу кандидата за Савет, на коју они немају примедбе, али тај предлог до данас није стогао на дневни ред седнице скупштине.
Иначе, кандидати за чланове Савета су управо представници удружења који су се данас обратили новинарима - Паунковић, Ковачевић, Иван Бркљачић и Горан Марковић, плус Адам Црнобрња, који данас није био на прес конференцији.
Скупштина је у фебруару изабрала четири члана Савета, које је предложила Влада Србије и два кандидата Српске академије наука и уметности - академик Душан Ковачевић, који је био члан и досадашњег састава НСК, те др ликовних уметности Никола Шуица, професор опште историје Ђорђе Ђурић и композитор Светислав Божић, академик Тибор Варади и дописни члан САНУ Миодраг Марковић.
