Образлажући посланицима предложене законе, Шарчевић је рекао да Закон о основама система образовања и васпитања предвиђа да министар верификује именовање директора предшколских и школских установа, а међу новинама закона навео је да ће запослени у просвети морати са 65 година живота да иду у пензију, као и да се уводи јединствени образовни број ученика.
Министар је нагласио да се предлогом закона проширује аутономија наставника, васпитача, стручних сарадника уз дефинисање одговорности, као и да је предвиђено веће укључивање родитеља у рад школе, али да су предвиђене и васпитно-диспциплинске мере, друштвено користан и хуманитарни рад.
Предложено је и увођење поступности приликом одузимања лиценце наставницима, односно васпитачима, а тај период по правилу износи пет година.
Говорећи о Предлогу закона о високом образовању, Шарчевић је рекао да је њиме предвиђено да услов за рангирање за упис у наредну студентску годину на терет буџета буде 48 ЕСП бодова, да предвиђа формирање Савета послодаваца на свакој високошколској установи, како би се успоставила веза између високог образовања и привреде.
Предлогом закона, како је рекао, предвиђено је увођење
индустријског предавача, али и менаџера на универзитету, као да се
ректор, декан бира се на три године са могућношћу једног
продужења.
Највише замерки опозија је изнела на предлог Закона о основама система образовања и васпитања јер сматрају да ће сва власт бити централизована у министарству, те да ће министар бирати директоре у више од 2.000 школа, да ће имати могућност да преиначи одлуку школског одбора, те да то отвара простор за партијско запошљавање.
Опозиција је замерила и што се у предлогу закона рад Националног просветног савета своди на саветодавну улогу.
