Смиљка Јовановић: Мишљење ДРИ признање за Покрајинску владу

Државна ревизорска институција (ДРИ) објавила је позитивно мишљење након ревизије консолидованих финансијских извештаја завршног рачуна буџета АП Војводине за 2018. годину.
Smiljka Jovanović/Pokrajinska vlada
Фото: Покрајинска влада/Смиљка Јовановић

То је први пут да је ДРИ од почетка свог рада објавио позитивно мишљење на неки финансијски извештај о контроли буџета у систему територијалне организације коју чине локалне самоуправе и аутономне покрајине. „Дневник” је тим поводом уочи седнице Скупштине Војводине у среду, 26. јуна, на којој ће на дневном реду бити извештај о прошлогодишњем завршном рачуну АП Војводине, разговарао с покрајинском секретарком за финансије Смиљком Јовановић.

Како сте примили вест о мишљењу Државне ревизорске институције? 

– За Покрајинску владу и све запослене који су радили на пословима консолидованих финансијских извештаја завршног рачуна буџета АП Војводине, позитивно мишљење ДРИ-ја свакако је лепа вест, на неки начин и признање за добро обављање тог одговорног посла. Послови јавне управе су на свим нивоима, дакле, државном и локалном, послови који подразумевају управљање јавном имовином и новцем. Ради се о значајним ресурсима и власнички интерес државе је да се употреба тих пара провери. То је законом поверено ДРИ-ју. То је трећи пут да је та институција урадила ревизију завршног рачуна буџета АПВ. Први пут је предмет ревизије био завршни рачун Покрајине за 2010. годину, затим за 2014, а трећи пут за 2018. На слабости, неправилности и препоруке које је Државна ревизорска институција констатовала у претходним ревизијама, покрајинска администрација је реаговала исправљањем и унапређењем поступака и процедура управљања. Улога ревизије увек је корисна ако на њу гледамо као на конструктивну критику на којој се и ми градимо.   


Кретање пореза на зараде

Смиљка Јовановић каже да су кретање масе зарада и запослености главни фактори који утичу на кретање пореза на зараде и да је позитиван тренд резултат спровођења структурних и фискалних мера, повољних кретања на тржишту рада, повећања запослености и висине зарада.

– У АП Војводини тај тренд је следећи: 2016. године, у односу на 2015, раст је износио 4,2 одсто, 2017. године у односу на 2016, евидентиран је раст од 9,6 одсто, а у 2018. у односу на 2017, раст је седам процената. Дакле, кумулативно у последње три године остварен је раст тог пореског облика од 22,2 одсто – наводи секретарка. 

Порез на добит

Смиљка Јовановић каже да остварење пореза на добит у посматраном периоду бележи још бољи тренд:

– У 2018. години тај приход је остварен у износу од 10,27 милијарди динара, што је у односу на остварење у 2017. години 1,82 милијарду динара, или 21,49 проценат, више. У односу на 2016. годину, када је остварење тог прихода било 6,17 милијарди динара, у 2018. години бележимо раст од 4,1 милијарде, или чак 66 одсто – казала је она. – Ти показатељи су резултат и огледало мера који се спроводе на нивоу државе у погледу стварања подстицајног окружења за оживљавање и развој привреде. На том путу смо били када смо одмах по преузимању обавезе вршења власти на покрајинском нивоу основали Развојну агенцију агенцију Војводине у циљу креирања подстицајних мера које треба да доприносе бржим привредном развоју.   


О извештају завршног рачуна буџета за прошлу годину посланици покрајинског парламента расправљаће на седници у среду, 26. јуна. Како оцењујете извршење буџета по покрајинским секретаријатима?

– Да, у законском року и у редовној процедури посланицима је упућен Предлог завршног рачуна буџета за 2018, о којем ћемо расправљати на седници Скупштине АПВ у среду. Буџет АПВ за 2018. је пројектован на нивоу од 73,47 милијарде динара, остварен је 71,85 милијарду динара, или 97,8 одсто од планираног обима. Оцена тог показатеља може се читати као врло висок степен одговорности у погледу реалности планирања. Извршење, односно расходна страна буџета, износило је 67,62 милијарди динара, или 92,04 одсто од плана, што је такође веома добро. У односу на 2017. годину степен извршења је повећан са 88,76 одсто на 92,04. Због чињенице да у структури расхода значајан део представљају капиталне намене и улагања, тешко је очекивати да тај степен реализације буџета буде већи, имајући у виду природу тих расхода. С једне стране, наиме, обавеза је да се у буџету предвиде своте пре преузимања обавеза, с друге, карактер капиталних улагања подразумева реализацију која превазилази календарске границе једне године, а то по правилу условљава мањи степен извршења. Сума за капиталне пројекте подразумева „временски левак”, односно новац који остане неутрошен преносе се и планира буџетом за наредну годину. На крају, могу констатовати да је извршење буџета по секретаријатима било на задовољавајућем нивоу. 

Посланици најчешће критикују реализацију буџета Управе за капитална улагања у смислу недовољне реализације; да ли сте задовољни прошлогодишњим резултатима? 

– Степен реализације своте планиране у оквиру Управе за капитална улагања у 2018. години значајно је повећан у односу на 2017. годину: са 46 одсто, колико је било извршење, у 2018. години повећано је на 68,5 одсто. Кад говоримо о оцени степена реализације, морамо имати у виду да у случају капиталних улагања то никако не може бити једино мерило за давање опште оцене. 

Дакле, степен реализације је повећан, а да ли је могао бити већи?

– Разлози за то су пре свега у карактеру капиталних улагања, која се планирају у укупном потребном износу, али чија реализација се протеже кроз више буџетских циклуса. Пример за то је и пројекат изградње пословне зграде РТВ-а. Планирана сума реализована је у висини од 56,5 одсто, односно онолико колико радова је било изведено у тој календарској години. Ту се не ради о кашњењу радова него о чињеници да пројекат по свом обиму подразумева реализацију у вишегодишњем оквиру, а не у годишњем, а новац се обезбеђујe у целини до завршетка пројекта. Дакле, планирање своте укупно потребне за пројекат налаже нам буџетска одговорност, а динамика радова сасвим извесно превазилази границе календарске године, отуда се та „неусклађеност”, односно неизвршење, не може бележити као минус, напротив, знак је озбиљног, предвидивог и буџетски одговорног и одрживог финансирања пројекта. Осим тога, неретко разлог за реализацију пројекта спорију од очекиване су и процедуре и правила јавних набавки и слично. Генерално, степен реализације је повећан, мада, понављам, код реализације капиталних пројеката то није најбољи показатељ мерења успешности. За реализацију тих пара далеко су важнији одрживост финансирања и сигурност пласирања новца на основу изведених радова.

Да ли је у покрајинској каси прошле године било довољно новца за финансирање планираних расхода и издатака?

– Да, и „претекло” је. Оно што је „претекло” делом је резултат уштеда, а делом су резервисана средстава за капиталне пројекте, који се реализују кроз више буџетских година. Током читаве године остварење прихода било је стабилно, тако да ми ниједног дана нисмо имали проблем с ликвидношћу и извршавањем обавеза.

Уступљени приходи су важан показатељ привредних кретања. Какав бисте закључак могли да изведете на основу уступљених прихода у прошлој години?

– И ту су бројке најбољи аргумент. Уступљени порески приходи – порез на лична примања и порез на добит правних лица – у 2018. години су остварени у износу од 16,15 милијарди динара, што је 2,2 милијарде, или 15,77 процената, више него у 2017. години. То је у односу на 2016, када је остварење ових прихода било 11,18 милијарди динара, готово пет милијарди, или више од 44 процената, више.

Шта можете казати о стању јавног дуга Покрајине?

– Јавни дуг на крају 2018. године износио је 6,12 милијарди динара. У структури дуга 5,85 милијарди динара је главница, а 267,4 милиона је камата. По закону, максимални ниво задужености је 50 одсто у односу на текуће приходе. Тај показатељ за укупан дуг АП Војводине износи 9,43 процента. Дозвољени ниво годишњег терета отплате дуга у односу на текуће приходе износи 15 одсто, у 2019. години тај терет за буџет АПВ износи око два одсто. Дакле, оптерећеност дугом је равномерно распоређена и не ремети обављање функције Покрајине. Осим тога, затечени дуг смо рефинансирали и у том поступку смањили смо цену задуживања, односно камату, и укупан финансијски ефекат спроведеног рефинансирања је 2,22 милиона евра, односно 274 милиона динара. Покрајинска влада је октобра 2017. године превремено отплатила део главнице дуга у износу од 450 милиона динара по основу дугорочног кредита обезбеђеног за рефинансирање дуга, а по основу друге емисије обвезница код банке Поштанска штедионица а. д. Београд. Половином 2016. године стање главнице јавног дуга било је 9,2 милијарди динара, што је износило 17,6 одсто текућих прихода. Крајем 2018, односно 31. децембра, ти показатељи су 6,1 милијарди јавног дуга, што је у односу на текуће приходе 9,43 одсто. У 2018. години Покрајинска влада се поново задужила за 1,6 милијарду динара по изузетно ниској каматној стопи од 1,26 одсто. Задуживање је било намењено капиталним инвестицијама у здравствене установе и улагањима у водопривреду. Дакле, о стању јавног дуга могу да кажем да су и апсолутни и релативни показатељи побољшани. За ове три године обавезе по основу јавног дуга су смањене трећину, или 3,1 милијарде динара. Узимајући у обзир то смањење, уз истовремени раст обима буџета, стопа јавног дуга у односу на укупне приходе буџета готово је преполовљена.      

Ержебет Марјанов

EUR/RSD 117.9011
Најновије вести