Истраживање јавног мњења "Европска оријентација грађана Србије", које је крајем јуна спровело Министарство за европске интеграције, показало је да би нешто више од четвртине грађана (27 одсто) било против учлањења, 13 одсто не би гласало, док 11 одсто не зна шта би одговорило на то питање.
Анкета у којој је учествовало 1.064 испитаника старијих од 18 година показала је веома високу подршку реформама, па тако од укупног броја испитаника њих 66 одсто сматра да би реформе, неопходне за улазак наше земље у ЕУ, требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље уређене Србије.
Грађани као најзначајније и које највише утичу на њихов свакодневни живот препознају реформу здравственог система (16 одсто), борбу против корупције (15 одсто), реформу правосуђа (15 одсто), реформу пољопривреде (11 одсто) и реформу образовног система (11 одсто).
Следећа по важности је реформа заштите потрошача (девет одсто), следе реформа заштите животне средине (седам одсто) и боља заштита људских права (седам одсто).
Када је реч о односима Београда и Приштине, више од половине испитаника подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога и спремност да се на тај начин дође до одрживих решења.
Наиме 59 одсто сматра да би проблеме требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ.
На питање шта за њих представља учлањење Србије у ЕУ, 17 одсто грађана истакло је да то значи више могућности за запошљавање, 16 одсто да је то пут ка бољој будућности младих људи, 14 одсто да отвара могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ, док 12 одсто сматра да ће тиме да се уреди стање у нашој држави.
Када је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. до данас, 23 одсто испитаника је препознало да је ЕУ највећи донатор нашој земљи у последњих 16 година.
Њих 22 одсто мисли да је реч о Русији, за Кину се изјаснио 21 проценат грађана, док је на четвртом месту Јапан са 11 процената.
Како се наводи у саопштењу Министарства за европске интеграције званични подаци говоре да, у периоду од 2000. до 2015, Европска унија и њене државе чланице, са око 2,7 милијарди евра донираних средстава представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије.
