У документу се додаје да многи посматрачи верују да су бројни случајеви корупције, социјалног и породичног насиља, напада на цивилно друштво и других злоупотреба, међутим, остали непријављени и некажњени.
Стејт департмент у извештају износи тврдње о "озбиљним ограничењима слободе изражавања и медија, укључујући насиље, претње, безразложна хапшења и кривично гоњење новинара, као и бројним делима озбиљне корупције у Влади".
У документу је указано и да кривична дела која укључују насиље или претње насиљем према особама са инвалидитетом, као и насиље против LGBTIQ популације, пренео је Глас Америке.
Стејт департмент у извештају подсећа на оцену невладине организације Фридом хаус о земљама у транзицији којом је Србија означена као "хибридни режим" и "држава у којој је стање основних слобода и демократских институција наставило да се погоршава без знакова побољшања".
Цитиран је и закључак организације Репортери без граница (РСФ) из 2021. према којем је “Србија земља слабих институција” и уједно плен лажних вести које, како наводи РСФ, “шире сензационалистички медији уз подршку власти”.
Тврди се и “да су власти Србије искористиле пандемију ковида 19 да ограниче слободу медија”, а да су таблоиди "наставили да буду популаран и моћан канал дезинформација".
У документу су пренети и подаци Независног удружења новинара Србије о регистрованих 95 напада на новинаре током 2021. године.
У извештају се наводи да су представници власти, током 2021. добијали далеко више простора у медијима од опозиционих политичара.
Наводе се и подаци невладине организације Биро за друштвена истраживања, према којима је већина медија отворено била на страни Владе у извештавању, а председник Србије Александар Вучић је позитивно представљен у 85 одсто својих наступа.
У документу се износи и податак невладине организације Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) да 65 одсто грађана Србије верује да је у земљи веома изражена корупција и да је држава неефикасна у борби против корупције.
Наводи се да је политички притисак на правосуђе и даље забрињавајући и указује на извештаје о притиску Владе на личности које су критиковале правосуђе.
У извештају се додаје да су “званичници власти и посланици наставили јавно да коментаришу истраге које су у току, судске поступке или рад појединих судија и тужилаца”.
Позивајући се на извештај Европске комисије из 2021, Стејт департмент оцењује да је Србија остварила слабе резултате у процесуирању ратних злочина” и позива се на унапређење сарадње Међународног резидуалног механизма и Тужилаштва за ратне злочине Србије.
Примећено је и да је сарадња у области правосуђа између Србије и тзв. Косова веома ограничена у области ратних злочина.
Стејт департмент у извештају скреће пажњу на закључак активиста за заштиту људких права и невладиних организација “на недостатак ефикасног парламентарног надзора безбедносних служби”.
Још једну годину заредом део извештаја посвећен је судбини браће Битићи, америчких држављана албанског порекла који су страдали 1999. године.
У извештају се оцењује да власти Србије нису постигле значајнији напредак у достизању правде за жртве и да је нејасно у колико озбиљној мери истражују тај случај.
