„25. новембар 1918. године био је истовремено и крај и почетак. Крај зато што је Велика народна скупштина одржана тог дана у Новом Саду била завршни чин вишевековног историјског процеса – уједињења са матицом Србијом, а почетак зато што је тог дана за све који су живели и живе на територији данашње Војводине наступило време слободе, једнакости и просперитета, време које траје и данас“, изјавио је председник Покрајинске владе Игор Мировић.
Председник је подсетио на великане који су током поменутог историјског процеса у остварење националног сна уложили сву своју снагу, мудрост, истрајност и родољубље, попут Јаше Томића, као и на његове претходнике који су били посвећени сну о ослобођењу и уједињењу – од чланова свете лозе Бранковића, преко патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића и Арсенија Јовановића Шакабенте, Јосифа Рајачића и генерала Ђорђа Стратимировића, па све до највећег међу њима – Светозара Милетића.
„Војводина је данас, баш како су нас својим одлукама обавезали учесници Велике народне скупштине, место заједничког и складног живота равноправних људи и то ће, сасвим сигурно, бити и у времену које долази“, изјавио је Мировић.
Уз све то, према његовим речима, Војводина је место брзих пруга, нових и савремених друмских саобраћајница, најмодернијих фабрика и научно-технолошких паркова и научних института и место изградње нових и обнове постојећих болница и других здравствених установа.
Како је додао Мировић, упркос свим изазовима које је донела пандемија ковида 19, Војводина је место економског развоја, раста индустријске производње и извоза, смањене незапослености и све већих зарада.
„Истовремено, Војводина је нераскидиви део Републике Србије, баш онако како су то, пре 103 године на Великој народној скупштини, одлучили наши велики преци и тако заувек одредили и наш пут и пут оних који ће доћи после нас. Будућност Војводине је зато у заједништву, равноправности и сваком виду напретка и модернизације. Време које је пред нама историјска је шанса да поделе и неслагања у концепцијама развоја и сукобе на друштвеној сцени – својим радом и снагом конкретних дела једном заувек претворимо у одлучујући допринос напретку наше отаџбине“, истакао је председник Мировић.
Овом приликом, он је уручио највише признање АП Војводине – Награду „Михајло Пупин“ Василију Крестићу, као и друга покрајинска признања која се додељују за допринос важним областима друштвеног живота.
Покрајинско признање у области културе „Ференц Фехерˮ уручено је Јовану Адамову, председнику Удружења композитора Војводине, док је Покрајинско признање у области образовања „Ђорђе Натошевићˮ додељено професору српског језика и књижевности у Основној школи „Бора Радић“ у Баваништу Душану Симићу.
Покрајинско признање у области привреде „Лазар Дунђерскиˮ припало је компанији „Нектар“ из Бачке Паланке, у области спорта „Момчило Тапавицаˮ атлетичарки Ивани Шпановић, а у области равноправности полова „Милица Томићˮ Миланки Фуртули, председници Удружења „Велико срце“.
У име добитника, Покрајинској влади захвалио је академик Василије Крестић истакавши да је Награда коју је добио признање за његово, како је рекао, полувековно истраживање историје српског народа.
"Награду 'Михајло Пупин' доживљавам као победу науке над политиком и идеологијом", истакао је академик Крестић.
25. новембар, дан када је 1918. године Велика народна скупштина у Новом Саду прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, одлуком Скупштине Војводине 2018. године установљен је као датум од покрајинског значаја.
Свечаности су присуствовали и председник Скупштине Војводине Иштван Пастор, чланови Покрајинске владе и Скупштине АПВ, епископ сремски Василије и други представници Српске православне цркве, муфтија војвођански Мухамед Зиљкић, представници војске, градова и општина из АП Војводине и чланови дипломатског кора.
Е. Д.
