Говорећи на Одбору за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава, Табаковић је указала да је у односу на ребаланс из априла ове године повећана пројекција раста са шест одсто на садашњих седам одсто.
Између осталог, додаје, разлог за већи раст од претходно пројектованог у првој половини године јесу и ефекти мера за подршку привреди и грађанима.
Табаковић је навела да су приходи овим ребалансом знатно већи од претходно пројектованих због повољнијих кретања на тржишту рада, бољих резултата пословања привреде и бржег опоравка финалне потрошње.
Истакла је и да је дефицит републичког буџета за чак два одсто бруто домаћег производа нижи у односу на први ребаланс из априла 2021.
Гувернер је казала да је овим ребалансом важна и додатна подршка грађанима у циљу ублажавања последица пандемије, и још већа продуктивна капитална улагања.
Уз све то, истиче да учешће јавног дуга у бруто домаћем производу остаје очувано испод 60 одсто, тачније, планирано је на 58,2 одсто.
Говорећи о ребалансу из угла монетарне политике, Табаковић је издвојила да то што је повећање зарада у јавном сектору спорије од пројектованог раста номиналног бруто домаћег производа за ову годину, НБС сматра важним и са аспекта инфлације, и са аспекта одрживог привредног раста.
"Опредељење Владе Србије да настави да повећава капиталне расходе, који ће на нивоу опште државе бити око 7,8 одсто бруто домаћег производа, сматрамо важним елементом раста укупних фиксних инвестиција, чије ће учешће у наредним годинама бити преко 25 одсто бруто домаћег производа", рекла је Табаковић.
НБС, додаје, позитивно оцењује и финансирање буџета путем петогодишњих, седмогодишњих и дванаестогодишњих динарских обвезница, као и путем зелених еврообвезница.
Осим што је по та два основа обезбедено финансирање по најнижим каматним стопама, и што се даје допринос стратегији динаризације, њима је, објашњава Табаковић, подржан даљи развој домаћег финансијског тржишта и стављен акценат на пројекте којима се унапређује животна средина.
"Петогодишње, седмогодишње и дванаестогодишње динарске обвезнице Србије ове године су укључене у престижни индекс ЈП Морган-а", подсетила је Табаковић.
НБС је, иштиче, уверена у очување стабилности на свим пољима и реализацију великих пројеката у области путне, железничке, комуналне и енергетске инфраструктуре.
"У августу смо по први пут ревидирали навише и пројекцију реалног раста бруто домаћег производа у средњем року - са четири одсто на распон од четири до пет одсто", рекла је Табаковић.
Наводи да тај пут ка остварењу циљева за стабилност и раст није био и никада није лак.
Подсетила је да је пре три месеца говорила о томе да је глобални опоравак започео, а с њим и раст тражње и истовремено немогућност понуде да у тако кратком року одговори на појачану тражњу.
"То се одразило и на раст светских цена нафте и хране, али и светских цена метала и цена грађевинског материјала. Због тога је и пројектована инфлација у ребалансу за око један процентни поен виша у односу на априлску", указала је Табаковић.
У условима јачања инфлаторних притисака на глобалном нивоу, који се оцењују као привремени, НБС је, каже гувернер, остала посвећена очувању макроекономске стабилности и тако је у октобру реаговала у најкраћем року.
Један од кључних стубова одбране домаће економије на бројне спољне шокове јесу, истакла је Табаковић, бруто девизне резерве Народне банке Србије, које су на крају септембра биле на нивоу од 16,8 милијарди евра, што је њихов рекордно висок ниво.
"У последњих пет година, са изузетком пандемијске, током којих се као резултат јачања свих макроекономских показатеља наше земље бележе структурни апрецијацијски притисци, главни извор повећања девизних резерви биле су интервенције Народне банке Србије", рекла је Табаковић.
Додала је да је то најздравији начин повећања резерви, јер не подразумева било какво задуживање, нити друге обавезе, а условљене су јачањем свих макроекономских показатеља наше земље.
"Путем интервенција НБС, на домаћем девизном тржишту нето смо купили 4,7 милијарди евра и на крају септембра девизне резерве су биле на нивоу од 16,8 милијарди евра, што је њихов рекордни ниво, упркос пандемији", рекла је Табаковић.
Истиче да док су многе земље трошиле своје девизне резерве, Србија је девизне резерве повећала за 3,3 милијарде евра у односу на почетак пандемије.
Табаковић каже да сви ти подаци јесу важни и са аспекта данашње теме - ревизије буџета за 2021. годину, јер показују одговорно понашање и у условима кризе.
"Србија располаже и са 36,9 тона злата, што је скоро два и по пута више него крајем 2012. године, када смо имали 15,3 тоне злата, а вредност им је око три пута веца", наводи гувернер.
Каже да Србија има више злата од свих република бивше СФРЈ, а неке земље, попут Хрватске, током претходног периода продале су све своје резерве злата.
Гувернер је навела да све елементе из ребаланса буџета за 2021. годину НБС оцењује као велики успех и да немају сугестија нити примедби на нацрт овог закона.
"Наша је оцена и да је макроекономски оквир на основу којег је припремљен нацрт ребаланса објективно пројектован, при чему Министарство финансија наставља да и даље примењује принцип опрезности приликом пројектовања прихода - што у потпуности подржавамо", навела је Табаковић.
Говорећи о ризицима макроекономских пројекција генерално, Табаковић каже да НБС процењуе да кључни ризици и даље долазе из међународног окружења.
Поред даљег тока пандемије, суочени смо, каже, са снажним растом цена нафте на глобалном тржишту, али и гаса, што се последично одражава и на цене електричне енергије.
Табаковић је истакла значај економске распрострањености јер она омогућава вођење самосталне спољне политике и политике унапређења сарадње са свим међународним чиниоцима, ослањање на извоз у Европску унију - али и стално развијање нових извозних тржишта, снажан прилив инвестиција из земаља Европске уније - али и све већи прилив инвестиција из других земаља.
Додала је да то значи и инсистирање на завршетку изградње Турског тока, упркос примедбама дела међународне и домаће јавности, веће коришћење обновљивих извора енергије, али на одржив начин, без угрожавања енергетске стабилности земље.
Закључила је да ће те стратешке активности помоћи да економске последице и ове кризе буду мање у односу на земље које нису сагледавале целину и реаговале проактивно.
