У Руму по посао долазе и из Новог Сада и Београда

РУМА: У последњих неколико година, у индустријским зонама у Руми су јаке стране компаније смањиле незапосленост на минимум те је заустављен одлив младих, али је чест и случај да и Новосађани и Београђани траже упослење у тој сремској општини.
ruma, Dnevnik/Branislav Lučić
Фото: Рума Фото:Дневник.рс/Б. Лучић/илустација

Буџет Општине Рума за ову годину износи две милијарде и 86 милиона динара, више од 30 одсто, односно око 600 милиона динара, јесте инвестициони буџет, опредељено за инфраструктуру и улагања у ту општину.

Рума има на целој територији мало мање од 55.000 становника, док у граду живи око 30.000. Има 16 месних заједница и четири градске.

Председник општине Рума Слађан Манчић каже за „Дневник” да су од почетка године већ добили 230 милиона динара од Управе за капитална улагања АП Војводине, и да очекују још подстицаја у току године.

Фото: Дневник/Бранислав Лучић
Румска индустријска зона је мултинационална и нема инвеститора из било којег краја света да није реализовао своју инвестицију у Руми (Слађан Манчић, председник општине)

Чим дозволи време, у радној зони почиње изградња пречистача, за који је такође потписан уговор с извођачима. Пројекат вредан сто милиона динара финансира се због компаније „Хачинсон”, међутим, биће на располагању свим компанијама које послују у тој радној зони.

– Тај новац смо још у јуну прошле године добили од Министарства привреде Србије, с обзиром на то да је то било обавеза српска стране пре доласка те француске компаније у нашу индустријску зону – каже Манчић.

 

 

 


Сва државна земља биће обрађена

Пољопривреда је незаобилазна грана привреде у тој општини, с обзиром на то да 73 одсто територије чини пољопривредно земљиште.

– У срцу смо Срема и поседујемо најквалитетнију земљу, али и највише државне пољопривредне земље – готово 20.000 хектара – коју издајемо лицитацијом. Први круг лицитације је завршен и остало је свега 350 хектара, а поднели смо захтев и за други круг, тако да ће сва земља бити обрађена. Имамо 3.500 пољопривредних газдинстава и заступљене су све ратарске културе, а најквалитетнија земља је у катастарским општинама Жарковци, Путинци и Доњи Петровци, такозвана златара, где је земља и најскупља. Такође, сва земља дуж магистралног пута М-21 је квалитетна због инфраструктуре, која јој свакако подиже цену – напомиње Слађан Манчић.


„Румска петља” је једна од највећих зона и простире се на 228 хектара, али је једна од најмлађих, а смештена је тик уз магистрални пут М-21, што је због одличне локације допринело томе да то данас буде мултинационална зона у којој послују француска, непалска, британска, кинеско-данска, италијанска фирма.

– У последњих пет година ту зону смо 95 одсто инфраструктурно опремили, урадили смо саобраћајнице, увели струју, воду, гас, канализацију, тренутно радимо расвету целе зоне и остаје само пречистач – каже Манчић.

Зона „Румен” је државно земљиште, а крајем прошле године у тој зони Дирекција за имовину РС продала је четири парцеле директним инвеститорима.

Фото: Дневник/Бранислав Лучић

– Некада је Дирекција давала земљу локалним самоуправама, а оне је продавале инвеститорима, а од пре годину, новим законом је уређено другачије: сада Влада директно продаје земљиште – напомиње Манчић.

Зона „Румен” има 28 хектара земљишта, и 90 одсто је попуњена.

– Рума има седам радних зона, те смо зауставили одлив младих управо због нових фирми јер смо у претходне три године упослили око 5.000 људи па је стопа незапослености данас изузетно мала, сви радно способни по пријављивању на евиденцију, одмах добијају посао у некој од компанија – напомиње председник општине.

Зауставили одлазак младих управо новим фирмама, које су у претходне три године упослиле око 5.000 људи

По његовим речима, у кратком периоду отворили су седам фабрика, а председник Вучић је био на пет отварања.

– Последња, коју смо отворили крајем прошле године, јесте непалска компанија за производњу нудли и резанаца „Синовејшн груп”, и то је производња опредељена за извоз. Већ су потписани уговори с Великом Британијом, Португалом и Шпанијом, а део ће се извозити и у Сједињене Америчке Државе. Компанија планира да своје производе понуди и азијском и руском тржишту – напомиње Манчић, и истиче да су то српски производи, од наших сировина, пшенице, кукуруза, соје, и на тај начин остварују велике приходе за државу.

Председник општине истиче да је то мултинационална радна зона и да нема инвеститора из било којег краја света да није реализовао своју инвестицију у Руми.

– За непалске инвеститоре је битно да је то њихова прва инвестиција у Европи, одакле „нападају” европско тржиште, имајући у виду да је власник један од најбогатијих људи на свету и да његова компанија послује са 76.000 светских компанија, што показује колики је значај његове прве инвестиције у Европи, у Србији, односно Руми – каже поносно председник Општине.

Кинеско-данска компанија „Халткер Јуроп” имала је уговорну обавезу да запосли 225 радника, а данас запошљава више од 560 људи.

Фото: Dnevnik.rs


Привредни бум францускогХачинсона

У Руми послује француска компанија „Хачинсон”, која је имала обавезу да запосли 200 радника.

– Они су код нас направили привредни бум јер су до данас запослили 700 људи и планирају упослење још 300 нових радника, а на пролеће крећу у изградњу петог и шестог погона – каже Манчић, и додаје да у зони успешно послују и италијанска „Калцедонија” и британски „Албон”, кинеско-данска компанија „Халткер ко”.


– Недавно смо ударили камен темељац за нових десет хиљада квадрата производног погона, када је присуствовао и председник Покрајинске владе Игор  Мировић, и то је компанија која се развија и која ће сигурно упослити и хиљаду људи – каже Манчић.

Компаније „Митас” је успешно приватизона и њен власник је шведска фирма, изграђен је нови погон, који ће ускоро бити пуштен у рад и упослити нових 300 радника.

– Све то је кумовало да немамо одлив људи из наше општине, већ да се млади у све већој мери враћају, а имамо и велики број људи из других сремских општина који долазе да раде код нас, па чак и из Београда, Новог Сада и Крагујевца – напомиње Манчић.

Велика улагања очигледно су уродила плодом у тој општини те је, како незванично сазнајемо, скочила и цена квадрата станова, што је довољан показатељ да Рума доживљава процват.

Маша Стакић

Фото: Бранислав Лучић

EUR/RSD 117.1484
Најновије вести