Председник Покрајинске владе Игор Мировић, говорећи на свечаној академији у Великој већници Градске куће у Суботици, изјавио је да војвођански Русини данас имају много разлога да буду поносни. Како је навео, осим импресивног податка да у русинској популацији данас нема неписмених, да чак једна њена десетина има високо образовање, Русини су нашем друштву дали низ значајних писаца, универзитетских професора и интелектуалаца уопште.
– То је свакако и резултат услова које је држава створила кроз подршку програма образовања и информисања на језицима националних мањина, али и кроз подршку културним и другим манифестацијама и издавачкој делатности – рекао је Мировић, додајући да је Покрајинска влада у унапређењу подршке у неким од тих сегмената већ направила одређене искораке.
Русини у Војводини славе национални празник у знак сећања на 17. јануар 1751, када је потписан први званични документ о њиховом насељавању на територију данашње Војводине.
– Од тада до данас прошло је 267 година, а исто толико времена Русини су део националне, културне и верске разноликости у Војводини – казао је Мировић, додајући да очување и развој те разноликости – јесте и биће један од приоритетних задатака и обавеза Покрајинске владе.
Председник Покрајинске владе је на крају подсетио на то да се ове године обележава век од присаједињења Војводине Краљевини Србији. Додао је да је међу делегатима Велике народне скупштине који су 25. новембра 1918. о томе донели једногласну одлуку и тако означили крај једне историјске епохе и почетак друге, био и 21 Русин, и позвао представнике русинске националне заједнице да се прикључе обележавању тог великог јубилеја.
Централна прослава је почела архијерејском литургијом у Фрањевачкој цркви коју је предводио апостолски егзарх за гркокатолике монсињор Георгије (Ђура) Ђуђар. Након тога, у Вестибилу Градске куће одржана је изложба радова Александра М. Лукића, Еугена III Кочиша и Андрее Палатинус, а затим промоција монографије „Русини у Суботици“ и Етно-сто. Осим сећања на долазак и насељавање, обележавање тог датума има за циљ и да прикаже како су Русини као национална заједница оставили релевантан траг у култури на овим просторима. Овогодишња свечана академија била је посвећена познатом русинском песнику Мафтеју Винају, који је живео и радио у Суботици, и једином русинском комозитору Ивану Ковачу.
Национални празник Русина организовао је Завод за културу војвођанских Русина из Новог Сада, уз подршку Националног савета русинске националне мањине, Града Суботице, Галерије „Ликовни сусрет“ и Друштва Русина у Суботици, а осим централне прославе у Суботици, празник је обележен и у Врбасу, Куцури, Новом Орахову, Ђурђеву, Госпођинцима, Сремској Митровици, Руском Крстуру, Шиду, Кули, Новом Саду и Београду.
На свечаности која је одржана у Градској кући у Суботици обратили су се гркокатолички владика Ђура Џуџар и председник Националног савета Русина Славко Рац.
А. Савановић
