Наиме, у том првом кругу разговора с парламентарним странкама било је речи, барем како тврде учесници, о начелним, политичким питањима, а конкретан позив за учешће у власти, расподела ресора и кадровска решења остављени су за другу рунду консултација. Сада се чека поновни Вучићев позив на Андрићев венац, а остаје да се види да ли ће он бити упућен само онима с којима је разговарано у јулу, или ће круг саговорника бити евентуално проширен и на представнике странака које су учествовале на изборима, а нису прешле цензус. Када се разговори заврше, требало би да буде одржана седница Председништва Српске напредне странке, а затим и Главног одбора, на којој ће бити донета коначна одлука о саставу будуће владе. Гласању о новом кабинета претходиће и избор председника Скупштине Србије, који ће разрешити дилему о томе да ли Маја Гојковић остаје на Тргу Николе Пашића, или се сели у министарски кабинет у Немањиној.
Ако бисмо правили тренутни резиме према досадашњим изјавама председника, нова влада претрпеће значајне кадровске промене, у њој ће бити углавном млађи, енергични људи, биће нових лица, самим тим и изненађења, као и то да за челну позицију у њој и даље фигурира више кандидата. За сада су у игри три имена за мандатара – досадашња премијерка Ана Брнабић, потпредседник СНС-а и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и министар и први на изборној листи СНС-а Бранислав Недимовић. Ситуација би требало да буде јаснија крајем ове недеље и почетком следеће, пошто у петак, 18. септембра, треба да буде изабран први човек Сремске Митровице, а у понедељак, 21. септембра, новосадски градоначелник. Многи су из последње Вучевићеве изјаве закључили да он остаје на својој позицији јер је недавно рекао да ће по трећи пут учествовати у формирању градске власти, а добро обавештени извори тврде да Недимовић остаје на министарској позицији. Уколико се та предвиђања потврде, Ана Брнабић била би председница Владе и у новом мандату.
Актуелна влада, с Аном Брнабић на челу, изабрана је 27. јуна 2017. године, након што је Александар Вучић изабран за председника Србије. Он је положио свечану заклетву 31. маја те године и од тада је почео да му тече председнички мандат. Његова најава да постоји могућност да мандат нове владе буде годину и по – две, значи да не искључује и варијанту да заједно с председничким изборима, у пакету буду одржани и парламентарни. Самим тим, већа је извесност да Ана Брнабић остане на премијерској позицији јер ни кабинет који је до сада водила није имао цео четворогодишњи мандат.
Непознаница су и имена будућих министара. У петак ће бити одржана и седница градске скупштине Зрењанина, а медији као најизвеснијег кандидата за градоначелника виде актуелног министра привреде и првог на одборничкој листи Горана Кнежевића. Његов избог на ту позицију значио би и да он више неће бити у Влади. Исто тако, председник СДПС-а Расим Љајић, задужен за ресор телекомуникација, трговине и туризма, изјавио је да у овом кругу не планира министарску фотељу.
Поводом коментара у јавности и критика ванпарламентарне опозиције што Србија још није добила нову владу, Вучић је приметио да би, да је пожурио с њеним састављањем, људи рекли да је све исто, а када дуже размишља о томе, онда кажу да је све то игра и спектакл. Наводи да је до сада у медијима избројао 70 могућих министара.
Наводећи да ради на формирању владе са сарадницима и пријатељима, поручио је грађанима да не верују у оно што прочитају у медијима о наводном саставу нове владе јер су „све то измишљотине”.
Те имаће СПС два министра, три... те биће министри ови или они, неки се препоручују па скромно кажу да то не очекују, али да су на располагању... све лаж до лажи, рекао је недавно Вучић.
Кад је о мањинским странкама реч, за сада је једино СВМ обезбедио своје место у владајућој коалицији. Лидер те странке Иштван Пастор је после званичних разговора код председника рекао да ће СВМ бити део владајуће већине на републичком, покрајинском и локалним нивоима и партиципираће у извршној власти.
Председник Странке правде и помирења Муамер Зукорлић јуче је изјавио да би његова странка била део владајуће коалиције, али само ако добије министарство или иде у озбиљну опозицију. Министарско место су још на консултацијама код Вучића затражиле партије Албанаца с југа Србије. Председник СДА Сулејман Угљанин једини је представник партије који није учествовао у консултацијама о формирању Владе.
Пре месец дана је открио да ће страначким колегама предложити два концепта за формирање нове владе.
Један је проста коалиција с једном политичком партијом, нећу да кажем сада којом, а други концепт је нека врста концентрационе владе, с обзиром на то да нам прети талас короне на јесен, ту је ситуације око КиМ, светске економске кризе, па да за годину и по идемо на нове парламентарне изборе. Ја сам ближи првом концепту, али још ћемо да видимо, поручио је Вучић.
Као и код формирања претходне владе, он је истакао да се у том послу не бави математиком већ политиком и да гледа шта ће се дешавати у Европи и свету да би нашао најбоље решење за Србију. На питање који проценат министара ће бити промењен, одговорио је да га проценти не занимају, али да ће свакако бити промена.
Листа предвођена напредњацима је на парламентарним изборима 21. јуна убедљиво победила са 60,65 одсто и има 188 мандата, што им омогућава да сами формирају владу. У парламент су ушле још само две већинске листе – СПС-а и Јединствене Србије с 32 мандата, као и СПАС Александра Шапића с 11 посланика. Шапић је недавно изабран за председника новобеоградске скупштине, па се на основу тога може стећи утисак да, уколико се Вучић одлучи за коалициону владу, његов избор, иако се за сада о томе не изјашњава, ипак буде СПС и по трећи пут. Рок за избор министара и председника Владе истиче 2. новембра.
С. Станковић
