У интервјуу за Танјуг, он каже да Србија јесте у срцу Западног Балкана, и истиче да тај регион заиста представља кључан део Европе и зато сматра добрим напоре и Србије и земаља региона да буду што више интегрисанији са ЕУ и да буду део Уније.
"Јер, у ЕУ видимо развој економије, повезаност у свим доменима и убеђен сам да је то нешто што САД могу подржати на Западном Балкану и да допринесу регионалном и економском развоју, али све то свакако као основ до крајњег циља, интеграције региона у ЕУ", објашњава Вилсон.
На питање како види актуелну позицију Србије у региону, али и војно-неутралну позицију у међународним односима, Вилсон каже да они поштују суверенитет Србије, мислећи пре свега на чланице НАТО и САД, те да поштују како Београд види себе у Европи и свету, али и када су у питању војни односи.
"Битно је да схватимо да данас не треба да имамо гледање на свет из угла војних савезништава. То су прошли дани. Данас то није ни НАТО. То је група демократских земаља које су одлучиле да се удруже и савезништво је у целости на волонтерској основи, односно у зависности од њихових интереса", указује Вилсон.
Када је реч о Србији, истиче да искључиво зависи од ње који ће пут изабрати у развоју односа са НАТО и такође, како каже, искључиво од ње зависи како ће се позиционирати када је у питању војна неутралност.
"Сам термин војна неутралност је мало чудан, имајући у виду све изазове са којима се данас суочавамо, али, ми ипак поштујемо ту позицију Србије", додаје Вилсон.
Такође, у том контексту наглашава да је могуће да се буде у срцу Европе и без интеграције и учлањења у НАТО.
"Све то зависи од грађана и од српске владе која поставља правце кретања. Ми као САД имамо одличне односе са Шведском, Финском, Швајцарском, Ирском које нису чланице НАТО, али су веома активне учеснице у Програму НАТО Партнерства за мир и имају веома снажну сарадњу са САД, укључујући и област одбране и безбедности", објашњава он.
Каже да постоје различите могућности сарадње са Алијансом, јер, тврди он, НАТО пуно доприноси и у смеру превазилажења разлика између савезника, али и у смеру помирења, прво кроз партнерства, а након тога и кроз савезништва.
"Погледајмо историју односа Француске и Немачке или Француске и Уједињеног Краљевства. Ова идеја савезништва САД са европским партнерима заиста је заснована на обезбеђивању стабилности и безбедности у Европи, али стабилности која ће обезбедити оквир за развој, економски раст и мир", објашњава Вилсон.
Још једном наглашава да ће увек зависити од Србије у којој мери ће желети да сарађује са НАТО, али, када је реч о САД, сматра да ће Сједињене Државе увек бити отворене и "раширених руку" према сарадњи са Србијом.
На питање како види улогу НАТО на КиМ и колико НАТО доприноси у жаштити српских интереса, Вилсон каже да је улога Алијансе у очувању интереса Срба на КиМ веома важна, те да је њихово присуство важан фактор стабилности и то без икакве употребе оружја.
"То је заправо оно што желимо. Желимо Западни Балкан у коме је употреба оружја прошлост, јер је то превазиђен концепт. Циљ је да се покаже европским демократијама да на терену постоји владавина већине, али и права мањине. Зато сматрам да је асистенција КФОР битна у обезбеђивању безбедности српској етничкој заједници која живи на КиМ и која ће бити део КиМ и у будућности, јер у једној модерној европској демократији то треба да буде нормално", истиче он.
Додаје да је због тога промовисање НАТО вредности у интересу Србије, а да дугорочно присуство НАТО у региону представља и континуитет америчке укључености у осигуравање мира и безбедности у региону, у циљу промовисања економског поверења и интеграције, развоја, размене људи и идеја и обезбеђивање гаранције да је друштво у региону заиста део једног већег друштва.
"То је оно што НАТО може да понуди кроз сарадњу са безбедносним снагама у региону како би ојачале своје капацитете и покренуле заједничку сарадњу обезбеђујући безбедност на границама. Тако би се, истовремено, превенирао криминал, трговина људима, трговина дрогом и слични проблеми", објашњава Вилсон и истиче да је то управо део партнерства између Србије и НАТО коме треба да се посвети пажња.
Оцењује да је КФОР поставио основе за безбедно функционисање друштва на КиМ, уз нагласак да је то улога коју САД и међународна заједница неће заувек играти.
"Потребно је да се сагради поверење и безбедносне снаге, које ће помоћи да се обезбеди основни јавни ред и мир и свакако владавина права. То је оно што треба да се дешава у будућности", каже Вилсон.
Додаје да то поглавље још није до краја "исписано", уз констатацију да ко год живи на КиМ треба да живи са осећањем владавине права.
"Циљ је да се обезбеди сигурнија будућности за оне који живе тамо, али и за цео регион. Да се обезбеди да Западни Балкан буде у току са оним што се дешава у Западној Европи. Овај регион тренутно заиста нема тај стандард живота, владавину права какав ми имамо и то ће бити препрека на путу ка ЕУ, зато морамо на томе да радимо заједнички", наглашава Вилсон.
На питање како оцењује актуелне односе у оквиру НАТО и између САД и европских савезника, поготово несугласице око финансирања одбрамбених буџета, Вилсон тврди да постоји велика политичка бука око тога да је Алијанса у хаосу и бројним проблемима.
"Да ли постоје политичке тензије - апсолутно. Трампова администрација је била заиста велики стрес и за трансатлантске односе и за питање Ирана и за Париске споразуме о климатским променама и како да се управља трошковима одбране НАТО, али не треба да нас заслепи та политичка бука", објашњава он.
Тврди да је Алијанса јака, заснована на заједничким вредностима и заједничким интересима, али да увек постоји дебата унутар ње о "подели терета".
"Али, то је другоразредна ствар. Прво што ми разумемо је то да смо заједно, да се свет суочава са сложеним изазовима, пре свега због ауторитарних режима, али такође због изазова технологије, других актера и зато морамо да се држимо заједно како бисмо се суочили с тиме, а поготово због раста Кине", објашњава Вилсон.
Друго, додаје, НАТО је одлична платформа за заједничке приступе, заједничке стратегије, "како бисмо се суочили са руским застрашивањем које ради у свом окружењу или кинеским утицајем у другим политикама".
"Ми као породица имамо разлике и радимо на томе да их превазиђемо. Иронија је да те разлике нису тако велике како се могу некад видети. Иако је председник Трамп био груб, мислим да су европски партнери разумели свој интерес да више улажу у одбрану, јер је и њихово непосредно окружење релативно нестабилно. Од суштинског значаја за европске савезнике је да буду озбиљнији када је у питању њихова сигурност и безбедност у оквирима њихових буџета, у оквирима дебата на нивоу ЕУ и у оквирима њихове дебате када је у питању здравствена безбедност", каже Вилсон.
У том контексту објашњава да су САД потребни једнаки партнери у свету.
"Спремни смо да сарађујемо јер то не значи да САД губи лидерство већ смо спремни да радимо заједно на решавању проблема. То је прави пут за Бајденову администрацију, односно сарадња са партнерима уз поштовање, али и даље се очекује од савезника да играју своју улогу када је у питању безбедност, поготово у Европи", рекао је Вилсон.
Ја не бих, истиче он, допустио да политичка "бука и дим" превазиђу снагу и мислим да ћемо видети веома снажну посвећеност у предстојећим годинама у коме ће бити наглашена важност Алијансе за САД кроз поновна конкретнија инвестирања у НАТО.
Као један од панелиста на овогодишњој Београдској НАТО недељи, Вилсон није пропустио да каже да је тај скуп био добра прилика да се "попуне рупе" о томе шта представља НАТО.
"Јесте да постоји болна историја о српском виђењу НАТО, али мора се разумети да је Алијанса сложени иструмент партнерства који нуди бројне могућности Србији. Истраживање, представљено на НАТО недељи је показало да међу грађанима Србије постоји велико неразумевање о могућностима које НАТО нуди", каже Вилсон.
Има доста митова, додаје он уз закључак да је то заправо суштина Београдске НАТО недеље, односно да је реч о скупу на коме велики део представника невладиног сектора али и владиног, дискутује о томе шта је НАТО, шта ради Алијанса, које су могућности дубље сарадње Србије и НАТО и шта Алијанса може да понуди грађанима Србије како би појачали своје капацитете у борби против нпр. природних непогода, здравствене кризе, регионалне сарадње итд.
