У изјави за Танјуг, Вучевић је истакао да је данашња Хрватска практично очишћена од српског становништва које је тамо живело вековима.
"Не чуди што је државно руководство одабрало Нови Сад као место централне манифестације, односно, обележавања прогона српског становништва у некадашњој Крајини, јер је данашња престоница културе сразмерно броју становника, прихватила и примила највећи број избеглог становништва из Хрватске и Босне и Херцеговине", рекао је он.
Вучевић је објаснио да је Нови Сад настао и развијао се кроз миграције у различитим историјским епохама, те је у контексту "несрећних деведесетих" примио велики број наших сурадника.
Позвао је све грађане да вечерас присуствују са државним врхом Србије и Републике Српске обележавању 27. годишњице Олује, од 20 сати и нагласио да је од изузетног значаја да српски народ покаже јединство, не само када се обележавају слављенички и победнички догађаји, већ и када се негује култура сећања и страдање нашег народа.
Сматра да су сва идентитетска сећања итекако важна за духовни и културолошки развој српске нације, те да су обележавања оваквих догађаја тренутак када треба застати и одвојити се из савременог и материјалног света.
"Култура сећања и познавање историје једног народа и прича о једном народу је путоказ за садашњи и будући период. То не значи да сте заглављени у прошлости и да се нећете развијати, да не мислите о будућим генерацијама и да се ваљате у тешким процесима из претходних периода. То значи да само треба добро да их добро оцените, позиционирате и разумете да би боље могли да се крећете у периоду који вам предстоји", рекао је Вучевић.
Обележавању годишњице једног од најтужнијих догађаја у новијој историји српског народа присуствоваће и председник Србије Александар Вучић.
"Олуја" је најмасовније и једно од најсуровијих етничких чишћења које се догодило у ратовима на просторима бивше СФРЈ, а током акције је убијено више од 1.700, а протерано 250.000 Срба.
Акција је почела 4. августа 1995. године, офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране на подручју тадашње Републике Српске Крајине, односно Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације, упркос томе што се та област налазила под заштитом Уједињених нација.
