Вучевић је рекао да је врло значајно да овај пут држава обележавање Сретења као најважнијег државног празника организује на тај начин да то не буде само једна церемонија, већ да се организује у више градова и кроз више догађаја.
- Данашњи Сретењски сусрети су практично обележавање Сретења или прича о свима нама, не само о нашој историји или прошлости, како неко увек изнова намерно покушава дефинисати, да је то нешто што нас повезује да ми будемо модернији или успешнији. Мислим да су идентитетска питања 'par excellence политичка' питања. Идентитетско питање за нас јесте да сами себе поставимо на оно место, на ону столицу, фигуративно, на којој историјски седимо и која нам даје за право да будемо у заједници развијених, савремених и снажних држава- рекао је Вучевић.
Он је додао да је задовoљан што је Фондација за српски народ и државу организовала данашње сусрете. Одговарајући на питање колико је тешко у данашње време сачувати идентитет једне суверене државе у свету где владају ратови и политичка ситуација није стабилна, Вучевић је рекао да је то веома тешко, посебно када сте држава која није површински или бројчано велика.
- То је наравно нешто што није једноставно сачувати. Посебно у ери једне глобализације која се доста агресивно намеће, где вас прво убеђују да сте ви грађани света, а онда, тек да сте грађани неке регије, не државе. Кажу вам да су народи непотребни, него смо ми сви бића у неком простору и времену. Искрено се политички гадим таквог концепта и не верујем у то. Ја сам прво Србин и грађанин Србије, а онда можемо причати да смо све даље или шире - рекао је Вучевић.
Он је додао да уколико прво свако од нас не цени своју породицу и кућу, како онда може да гледа шире и даље.
Члан Председништва СНС Никола Селаковић, који је био и модератор данашњег панела истакао је да Фондација за српски народ и државу почиње овим панелом серију одржавања јавних панела у којима ће бити укључени стручњаци из различитих заједница, пре свега из академске.
- Идеја нам је и жеља да Сретењски сусрети постану једна врста добре праксе, доброг обичаја. Ово су Први сретењски сусрети који за тему имају управо значај државе као гаранта слободе и права грађана и слободе и права једног народа. Наша фондација ће се потрудити да на овај начин упознаје ширу заједницу, људе који су политички активни, људе који су чврсто на становиштима одбране и надградње онога што јесте национални, културни српски идентитет, онога што јесте јачање државотворности нашега народа, да управо те вредности добијају своју подршку кроз организацију оваквих догађаја - нагласио је Селаковић.
Редовни професор правног факултета Универзитета у Новом Саду Драгутин Аврамовић рекао је да се Сретењски устав бар у теорији често узима као први српски устав.
- То је почетак утемељивања српске државности и један добар пут ка независности и ка пуној слободи саме српске државе која је тада егзистирала у оквиру Турске империје. Тако да је ово један врло важан догађај са правног аспекта за утемељивање српске уставно- правне традиције - рекао је он.
Директор Института за политичке студије у Београду Миша Стојадиновић један од учесника на панелу рекао је да Сретење представља један од најзначајнијих српских празника.
- Доношењем Сретењског устава представљен је један од првих корака ка српској државности. У том смислу, као социолог, потрудићу се да пружим један шири контекст, не само настанка самог устава, већ и догађаја који су претходили том уставу и онога што је уследило касније - рекао је он.
Фондација За српски народ и државу организовала је панел "Први сретењски сусрет" на ком су присуствовали и Владимир Орлић, Маја Поповић, Јелена Танасковић, Ирена Вујовић, Горан Весић, Јоргованка Табаковић, Маја Гојковић, Дубравка Ђедовић Хандановић, Дејан Томашевић, Жељко Ребрача.
(24седам)
