"Обнова Музеја савремене уметности је у завршној фази, по окончању грађевинских радова следи израда сталне поставке, тако да је сасвим реално очекивати да Музеј савремене уметности, након предуге паузе, поново прими посетиоце, и то од 20. октобра, на дан када је и отворен пре 52 године", рекао је Вукосављевић.
Министар је додао да је посебно поносан због чињенице да су Влада и Министарство културе и информисања успели да заврше оно што многи ранији сазиви нису, а што је била не само њихова већ и обавеза читавог друштва.
Најављујући активности Министарства, Вукосављевић је рекао да ће јавна расправа о предлогу Стратегије развоја културе у Републици Србији од 2017. до 2027. године почети 1. септембра у Матици српској у Новом Саду и да ће бити одржана и Ужицу, Косовској Митровици, Суботици, Крагујевцу, Нишу и Београду.
Министар очекује да се кроз плурализам мишљења, добре идеје и практичне сугестије допринесе стварању модела Стратегије који би био најприближнији оптималном.
Вукосављевић је навео да су у Министарство већ пристигли бројни предлози и идеје, међу којима "немали број разумних и добронамерних, који ће с великом пажњом бити разматрани приликом израде коначне верзије документа".
"Од мањег броја бивших култур-трегера, углавном блиских Демократској странци, који су се за време својих мандата углавном бавили наплатом хонорара за никад написане, а камоли предложене стратегије развоја културе, у јавним иступима стизале су паушалне и неаргументоване оцене, засноване искључиво на превазиђеним идеолошким обрасцима и на политикантском сагледавању документа за чију израду су консултоване бројне релевантне установе културе, институције, цивилни сектор и појединци", рекао је министар.
Битан правац активности Министарства током ове јесени биће усмерен на усвајање предлога за измену и допуну Закона о службеној употреби језика и писма, који за првенствени циљ имају заштиту језика и ћириличког писма, као неоутуђивог дела српске културне баштине.
"Језик и писмо спадају у питања идентитета сваког народа и његове културе и самим тим морају бити предмет заштите од стране државе. Заштита ћирилице и језика од изузетне су важности за културолошки опстанак друштва и народа и представљају покушај да се одстране или сведу на најмању меру негативни ефекти процеса глобализације", оценио је Вукосављевић.
Он је навео и да се приликом израде предлога за измену и допуну закона радна група Министарства руководила добром праксом заштите језика и писма из више земаља, између осталог и неких чланица Европске уније.
Када је реч о активностима Министарства у области међународне сарадње, до краја ОВЕ ГОДИНЕ планирано је отварање Културног центра Србије у Пекингу, што ће, према речима Вукосављевића, бити епохални искорак у културној дипломатији наше земље.
Он подсећа да ће Културни центар Србије биће смештен у најелитнијој уметничкој четврти Пекинга, поред културних центара највећих и најразвијенијих земаља.
