У Скупштини Србије завршена је обједињена начелна расправа о више законских предлога, међу којима и о закону о енергетици, који предвиђа лакше улагање инвеститорима у област енергетике и усклађивање те привредне области са правилима ЕУ.
Посланици ће о нешто више од 100 амандмана који су уложени на укупно пет предлога закона почети расправу у недељу у девет сати.
И представници посланичких клубова странака на власти и у опозицији најавили су подршку предлогу закона о енергетици, због његовог реформског карактера, могућности већег улагања у енергетски сектор и због усклађивања те области Србије са Трећим енергетским пакетом ЕУ, осим Нове странке, чији представници су истакли да њени чланови нису имали времена да прочитају закон.
Нови закон о енергетици широм отвара врата инвеститорима да улажу у област енергетике у Србије и за отварање нових радних места, што је приоритет Владе Србије, изјавио је министар рударства и енергетике Александар Антић, представљајући тај предлог закона пред посланицима.
Новим законом, који је реформског карактера, значајно се побољшава инвестициони амбијент у сектору енергетике, рекао је он и најавио да је пред Србијом озбиљан инвестициони циклус у тој области, јер постоји доста заинтересованих инвеститора из ЕУ, САД И Русије да улажу.
Најавио је да ће Србија ускоро почети изградњу нове електране у Костолцу, а постоје и планови за улагање у термоелектрану и рудник Штаваљ, уз могућност великог улагања у обновљиве изворе енергеије захваљујући подстицајима државе, како би до 2020. достигли циљ од 27 одсто струје из обновљивих извора енергије.
Новим законом о енергетици ће се у Србији од 1. јануара 2015. године у потпуности примењивати све мере из Трећег енергетског пакета ЕУ за области гасног , електроенергетског сектора и обновљивих извора енергије, чиме Србија постаје прва земља у регион која је применила све те одредбе, рекао је Антић, истакавши да је Србија у области енергетике највише искорачила у усклађивању са европским интеграцијама.
Новим законом ће бити задржана заштита за енергетски угрожене купце, што како је рекао, указује да Влада и Министарство енергетике воде одговорну социјалну политику у овој области, јер ће и у следећој години за субвенционисање угрожених потрошача бити издвојено 700 милиона динара за све који не могу да плаћају струју и који ће добити бесплатно од 120 240 киловат сати струје месечно и одређене количине гаса.
Он је одговарајући на питања посланика опозиције навео да Србија увози недостајуће количине угља по цени од око 35 евра по тони, а не по цени од 60 евра, како је објављено у неким медијима.
Посланици Српске напредне странке, Јединствене Србија и Нове Србије подржали су предлог закона о енергетици и истакли да очекују да ће доћи до скраћења процедура за улагање у енергетском сектору, развоја енергетске инфраструктуре, заштите купаца, развоја енергетског тржишта и корпоративизације ЕПС-а.
Шеф посланичке групе Социјалдемократске странке (СДС) Марко Ђуришић најавио је да ће та странка подржати предложени закон о енергетици и закон о потврђивању оквирног споразума Србије и Европске уније (ЕУ) о правилима за коришћење финансијске помоћи ЕУ из претприступних фондова (ИПА 2).
Сматрамо да су закон о енергетици и спровођење програма ЕУ добри и потрребни да се донесу, рекао је Ђуришић.
За остала три предложена прописа - измеме закона о планирању и изградњи, закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевиске дозволе и закона о матичним књигама СДС неће гласати, додао је Ђуришцић.
Он истакао да су ти закони апсолутно неприхватљиви и зато што се влада крије иза посланика већине и није била спремна да дође и објасни како је пре само две недеље погрешила када је доношен Закон о планирању и изградњи, који сада поново мора да се мења.
Демократска странка је такође најавила да ће подржати усвајање закона о енергетици пре свега због његовог доприноса усклађивању са правилима ЕУ у тој област ии због веће могућности улагања у обновљиве изворе енергије , јер до 2020. морамо да достигнемо циљ од 27 одсто зелене енергије од финалне потрошње.
Они су изнели примедбу да не би требало да се из бужета издвајају било какве субвенције за област енергетике већ да се та средства издвајају кроз одговарајући фонд.
Представници те странке су рекли и да би подржали укидање мораторијума за изградњу нуклеарки у Србији.
Представивши предлог закона о потврђивању оквирног споразума Србије и Европске уније (ЕУ) о правилима за коришћење финансијске помоћи ЕУ из претприступних фондова (ИПА 2), министарка Јадранка Јоксимовић је најавила да ће Србија за 2014. годину од Европске уније добити 72 милиона евра бесповратне помоћи за санацију штета од поплава, као и 115 милиона евра за пројекте по различитим секторима.
Она је навела да ће 62 милиона евра бити додељено Србији у оквиру инструмената за предприступну помоћ ЕУ, односно у оквиру програма ИПА 2 , а 10 милиона евра је из оквира регионалног механизама подршке.
Јоксимовић рекла да ће усвајањем тог документа бити успостављен правни основ за коришћење средстава које је ЕУ већ одобрила Србији.
Она је најавила да ће помоћ ЕУ за цео регион износити 11, 7 милијарди евра до 2020. године, а за Србију је од тога намењено 1,5 милијарду евра, с тим што могу бити одобрена и посебна средства као награда за ефикасно коришћење ИПА 2 и због добре примене европских правила.
Постоји и могућност буџетске подшке Србији од ЕУ, као и добијање новца кроз вишегодишње планирање, навела је Јоксимовић.
Средства из ИПА фондова представљају и подршку структурним реформама Србије, а ако не будемо добро припремљени за одређене пројекете тешко да ћемо моћа користити неке веће фондове, рекла је Јоксимовић.
Представивши измене Закона о матичним књигама, минситарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички је истакла да се измене тог закона усвајају како би та законска решења била усклађена са већ усвојеним изменама Закона о државној управи у области услова које државни службеник мора да испуни.
"Реч је о давању овлашћења за вођење управног поступка и одлучивање о правима и обавезама физичких и правних лица, рекла је Удовички на седници парламента.
Она је додала да се предлаже да заменик матичара може да буде лице које има стечено високо образовање на основним акадеским сутидајама, са најмање 180 ЕСПБ бодова на основним струковним студиајама, односно на студијама у трајању од три године друштвеног смера.
Министарка је додала да је неопходно продужити рок за испуњење прописане обавезе ималаца јавних овлашћења у којем би они у целини извршили достављање садржаја другог примерка матичних књига у електорнском облику надлеженом министарству.
Удовички је подвукла и да је највећи број општинских и градских управа у централном систему приступио у последње две године, односно да је од укупно 1.673 матична подручја 1.154 већ у том систему.
Она је навела да су од укупно 113.350 матичних књига у централни систем унети подаци за 61.969 матичних књига, а укупно 17.900.000 уписа. Танјуг
