У паузи првенства дошао је у Инђију и о новом клубу и граду има само речи хвале.
„По доласку у Ригу имао сам пех, повредио сам се и морао сам да паузирам. Када сам се опоравио одиграо сам 10 првенствених и неколико куп утакмица, постигао сам шест голова и уписао три асистенције. Проглашаван сам три пута за играча утакмице, а једном сам био номинован и за фудбалера месеца. На крају првенствене трке заузели смо треће место, играли у финалу Купа и стекли право да учествујемо у квалификацијима за Лигу Европе. Сви у клубу су веома задовољни, а за мене је излазак на евросцену инсирација и додатана мотивација.“
Тренер Славиша Стојановић са сарадницима Небојшом Милошевићем и Марком Јовановићем олакшали су Дарку комуникацију са саиграчима, а Срђан Димитров, који је бранио боје РФС-а, помогао му је да се снађе у туђини.
„Срђан и ја смо заједно прошли млађе категорије Инђије, наступали за прво тим и били у Напретку. Дружили смо се свакодневно у Риги. Чланови стручног штаба мог клуба су завршили мисију у Летонији, а Срђан је прихватио понуду са Малте, вратио се у Биркиркару и већ је на припремама за наредно првенсто. Но, ја сам се већ одомаћио у Риги, мој цимер Јапанац Минори Сато добро говори енлески па немамо проблема са комуникацијом. Летонци углавном говоре руски, па ћу ићи на часове да и тај језик добро савладам.“
Рига је обезбедила излазак на европску сцену па се стиче утисак да ће Дарков боравак у овој балтичкој земљи потрајати.
„За сада све је у најбољем реду, али никада се не зна којим ће путем кренути професионални фудбалер. Играм добро и једва чекам квалификације за Лигу Европе. Бићу презадовљан уколико неку утакмицу решимо у своју корист.Ускори се враћам у Ригу, идемо на припреме на Кипар и у Дубаи. Летонцима првенство стартује у априлу, завршава се у новембру и игра се без прекида. У елитној лиги се такмиче осам клубова и свако са сваким се састаје по четири пута. Летонци играју веома пожртвовано и велики су борци, а иначе по фудбалском умећу мало заостају за нама. Терени су изванредни а посете на утакмицима веома добре“, испричао је Лемајић.
Д. Вићентић
