- Одлазак у Кувајт, у клуб Ал Араби, пре две године била је за мене велика непознаница обзиром на сасвим други начин живота и културу. Прилагодио сам се и ево освојио сам три трофеја. Жао ми је што нисмо били у могућности због вируса да ове сезоне одбранимо обе титуле. Гледано са ове временске дистанце и на постигнуте резулате сматрам да ми је одлазак у Кувајт био добар потез. После десет година рада у Војводини, годину дана у Бродарцу и репрезентацији У17 са којом смо изборили пласман на Европско првенство оствареним резултатима у Кувајту сматрам да сам напредовао у тренерској каријери. Заиста има разлога за задовољство – каже Шараба.
У Кувајту су Кација и Ал Араби водећи клубови и велики ривали.
- Оно што су Црвена звезда и Партизан код нас то су та два клуба у Кувајту. Прве године, на задовољство људи који су ме довели, направили смо неочекивани успех, освојили смо првенство и куп, а ове са У 18 селекцијом првенство. До дупле круне делиле су нас три утакмице, међутим, од 1. марта као и у целом свету спортске активности су прекинуте. Требало је много времена да прође да бих се некако вратио у Србију. У Новом Саду у кругу породице проводим нешто дужи одмор од планираног. У сталном сам контакту са челницима клуба, повратак планирам за август. Пракса је у Кувајту да се све завршава 1. јуна, када наступа пауза од два месеца због великих врућина. Ковид је све пореметио.
Доласку Шарабе у Ал Араби кумовали су и сјајни резултати тренера Бориса Буњака на азијском континету.
Вошо, свака част
Шараба је, с обзиром да је у Новом Саду, испратио завршницу фудбалске сезоне у Србији.Са задовољством истиче да је веома срежан збох Војводининиг трујумфа у Купу.
- Са посебним емоцијама доживљвам Војводину, мој другу кућу. Мајка се воли највише на свету, а ја Вошу доживљавам на такав начин. Изузетно сам срећан што је тренер Ненад Лалатовић сачинио сјајну екипу и што је тако успешно води. Гледао сам утакмице у Купу са екипама Младости, Чукаричким и Партизаном, оставила је Воша сјајан утисак у све те три утакмице, јак су колектив са много квалитетних појединаца. По мени није никакво изненађење то што је ова генерација, прдвођена одличним стратегом Лалатовиће, освојила трофеј. Радујем се овом успеху као да сам био учесник у освајању пехара Купа – казао је Шараба.
- Захвалан сам му на свему. Направио је сјајне резултате и успехе у Азији, поготово у Кувајту где се због успеха нашао као једини Српски тренер у музеју фудбала у Кувајту. Зато ми је веома драго што сам већ у првој сезони наставио са ниском успеха тренера из Србије, потврдио их ове сезоне и верујем отворио врата нашим тренерима да раде у овој земљи.
Поред освојених трофеја Шараба је знањем и радом у репрезентативне селекције избацио неколико играча.
- Првих пола године било ми је најтеже, али какао сам се прилагођавао на услове рада и живота у новој средини тако су почеле да се слажу коцкице и трофеји су стигли. Дичим се плејадом репрезентативаца из мог клуба, чак њих осам су у стартној постави. На просторима ГАЛФА (Бахреин, Катар, Кувајт, Саудијска Арабија, Емирати, Оман) фудбалери су веома талентовани, али имају једну ману – немају упорност. Успео сам тај сегмент и вољни моменат да подигнем на професионални ниво и резултати нису изостали.
Шарабау за Ал Араби уговор веже још две године.
- Након прве године и освојене дупле круне послодавци задовољни учинком и радом продужили су уговор на три године, што је за мене велико признање. За рад и постигнуте резултате у жестокој конкуренцији колега из Португала Шпаније, Египта награђен сам титулом тренера године у Кувајту за селекције У18 и У20 - са садовољством и поносом истакао је Шараба.
Михајло Поповић
