ДАРКО БОЖОВИЋ ПРИКЉУЧИО СЕ СТРУЧНОМ ШТАБУ ЖЕЛЕЗНИЧАРА: Презадовиљан сам како све иде

Тренер Божовић ради са четворицом голмана на припремама у Термама Чатеж искусним Зораном Поповићем,  младима Огњеном Лукићем, Леоном Борковићем и Мирком Стаменковићем. Пред долазак у Словенијју прихватио је позив људи из Железничара и постао део стручног штаба тренера Коковића. 

Како сте се одлучили да дођете у Железничара?

- Искрено, нисам дуго размишљао. Чим је уследио позив спортског директора Шаранова, прихватио сам га да дођем у Железничар, зато што видим да је то клуб који из године у годину све више напредује. Услови за рад су одлични, клуб је супер, све остало нема никаквих проблема. Стручни штаб стварно сам презадовољан како све иде.

Који тренутак из голманске каријере вам је остао у најлепшем сећању и зашто?

–  Па, сигурно тренутак кад сам бранио за Бежанију у Суперлиги. На утакмици против Вождовца одбранио сам пенал, а после минут-два отишао сам у напад и постигао гол главом за изједначење.

Да ли вам је било тешко да се навикнете на нову улогу?

–  Искрено, то је био пут који сам планирао после завршетка голманске каријере. Полако сам почео да радим у Телеоптику, да волонтирам са млађим категоријама. После тога сам прешао у Партизан, радио са пионирима, кадетима и првим тимом Телеоптика, а затим и са репрезентацијом Бугарске, Словеније, и ево сад у Железничару.

Када се осврнете на период када сте носили дрес Партизана као голман, да ли вам је то искуство помогло да лакше успоставите ауторитет и поверење код својих голмана данас?

– Наравно да јесте. Партизан је велики клуб који доноси много тога што побољшава вашу каријеру. Зато сада могу да пренесем млађим голманима како да се понашају, раде и тренирају, и сигурно могу да утичем на њих у томе.

Какве квалитете, по вашем мишљењу, мора да има савремени голман да би успео на највишем нивоу?

– Постоји, да кажемо, неки модел голмана какав би требало да изгледа — од његове висине, преко особина и карактеристика. Сада се доста тражи да голмани учествују у игри, да буду буквално као либеро, тако да су то неке основне карактеристике. И наравно, поред свега тога, да буде брз, хитар, смирен у реакцијама, сталожен, да чека један на један… То су неке карактеристике које би савремени голман требало да има.

Да ли примећујете разлике у менталитету и приступу између старијих и млађих играча?

– Наравно да постоји разлика. Старија гарда голмана и даље примењује тренинге од раније, кад се другачије радило. Одговорнији су, могу слободно да кажем, од млађих генерација. Поручио бих млађима да се угледају на њих, јер много могу да науче и, што се каже, да „украду“ неке форе за себе.

Како изгледа један типичан тренинг за голмане под вашим вођством? На шта највише стављате акценат?

– Највише се акценат ставља на игру ногом. Пошто стручни штаб и шеф Раде Коковић захтевају доста да се игра ногом — да поставка буде добра, праћење игре и комуникација. То је у овом тренутку најбитније за њих и гледам да што више утичем на њих, да што брже то имплементирају како би могли да буду равноправни у игри са осталима.

Пре Железничара радили сте као тренер репрезентације Бугарске, где сте имали прилику да сарађујете са Христом Ивановим?

– Јесте, Христо је био на окупљању у репрезентацији Бугарске. Савршен, одличан играч који ће се сигурно уклопити овде како треба и донети много овој младој екипи.

За крај, какви су ваши даљи планови у тренерској каријери?

– За сад су везани за Железничар. Наравно, у будућности ћемо видети. Свима нама је неки циљ да се оде у иностранство или у неки клуб који је, да кажемо, на вишем нивоу, али у принципу – у овом тренутку сам у Железничару и у мислима - закључио је Божовић.

Б. Стојковски