Од како је пандемија коронавируса потпуно успорила, готово зауставила свет и животе свих нас, Емил тренира и труди се да остане барем физички спреман, али сада стиже да обави и неке послове које раније никако успевао. И, како је сам додао, дан му је и у оваквим околностима – прекратак.
- Тренирам код куће, трчим, возим бицикл и импровизујем, све са жељом да не испаднем из ритма – јасан је био Роцков. – Никоме од нас није пријатно, далеко од тога, и неминовно је то да ћемо, уколико овакво стање потраје, сви ући у силазну путању форме. Већ десетак и више дана нема тренинга с лоптом, а то је основа свега, па се аеробним вежбама трудим да барем сачувам кондицију.
Да ли редовно пратите информације о пандемији?
- Пратим и трудим се да останем позитиван и оптимиста. Јасно ми је да спорт пуно трпи, баш као и све остале сфере људског деловања, али ово је нешто што је изнад свих нас. Пораст броја заражених од короне ми се не допада, али морамо то да прегурамо и да се сачувамо. Гледам то на начин да нам је реалност ударила шамар и да је сада важно то да се држимо сви заједно, али тако што ћемо бити раздвојени. Лично, чувам своје, као и здравље људи око себе и свео сам на минимум социјалне контакте.
Познато је да Емил Роцков, додуше не без проблема због количине обавеза и уз велики труд, успева да пронађе време за читање.
- Иако сам рекао да ми је дан и у овим околностима прекратак, успео сам да за неких недељу дана прочитам две књиге – рекао је наш саговорник. – Проналазим неке мени занимљиве теме, читам сада о италијанској Камори, и тако попуњавам слободне тренутке.
Ипак, није баш једноставно време проводити између четири зида, зар не?
- Нама, спортистима, за нијансу је лакше јер смо, због припрема, навикнути на услове карантина, али под неким другим, много пријатнијим условима. Већ дуго нисам изашао из куће и свог дворишта. Устајем рано ујутро, онда када се раздани, па возим бицикл или трчим, одем после у набавку или оцу по лекове, али под свим прописаним и условима који се подразумевају. Осим тога, лепе дане који су претходили снегу, искористио сам и за чишћење и спремање дворишта, да бих увече мало читао и рано отишао у кревет. Направио сам неки свој циклус раног легања и устајања и по њему функционишем. Ипак, неке ствари су дуго чекале на ред да их урадим, сада су ту и због тога нисам баш претерано срећан.
Рекосте да настојите да будете оптимиста у актуелној ситуацији: шта мислите докле ћепо трајати овај „застој“ у нашим животима?
- Нисам ја неко ко би могао да вам пружи прави одговор на то питање. Постоје људи који о томе размишљају и доносе одлуке, а на свима нама осталима је да се њихових упутстава придржавамо. Што се нас, фудбалера и спортиста тиче, основно је да пронађемо додатни мотив на психолошком плану и да постанемо гладни онога што нам је посао и што волимо. У мом случају, то је фудбал. Недостају ми лопта и рад с њом и надам се да ћемо ускоро моћи да се вратимо свакодневним обавезама – поручио је Емил Роцков.
А. Предојевић
