Иако није био стандардан у првих 11, тренер Жарко Лазетић користио га је у улози “yокера”, што се испоставило као права комбинација. Мирчевски је тресао мреже Партизану и Вождовцу, а када би добио нешто већу минутажу, то би се завршавало и с по неколико погодатака, о чему сведоче утакмице против Железничара и Колубаре. Професионалац је постао са 16 година, а у Србију и ТСЦ стигао је почетком прошле године, када је први пут напустио домовину.
– Како да не будем задовољан? - запитао се, уз осмех, Мирчевски. -- Иза нас је историјска, најбоља полусезона, само треба да останемо на земљи и наставимо до краја да тако играмо и изборимо пласман у Европу. Највећа снага био нам је тимски дух и то што смо добро и вредно тренерали. Не видим да неке ствари треба посебно да поправимо. До сада је све било баш онако како треба, потребно је да задржимо такву форму и да, што да не, можда нападнемо и друго место у домаћем шампионату.
Мирчевски је имао незгоду да се повреди на почетку припрема у Турској. Срећом, не озбиљније.
– Не могу да дам детаљнију оцену припрема, пошто сам се повредио већ после првог тренинга. Оно што видим је то да момци добро раде и то ће све да буде како треба када почне првенство. Бићемо спремни. Повреда није тешка, а очекујем да се опоравим за три-четири дана.
После доминације у северномакедонској лиги, логичан след догађаја за Мартина био је корак унапред, што је крајем јануара прошле године значило његов прелазак у ТСЦ.
– У Северној Македонији сам дао 16 голова на 18 утакмица. Када сам био на припремама у Турској, приметили су ме из ТСЦ-а, свидело им се какав сам профил играча и одлучили су да ме ангажују. Клуб је најорганизованији у Србији и задовољан сам што се свега тиче. У Македонији фудбал јесте физички слабији, али ни тамо није лако, премда се у Србији игра далеко квалитетније.
Када је долазио у Бачку Тополу, 26-годишњи фудбалер није могао да претпостави шта га чека.
– Српски фудбал у Северној Македонији се не прати, можда Звезда кад игра у Лиги шампиона и то је то. Знао сам да је лига јача, да услови нису сјајни што се тиче терена, али је то ипак корак испред северномакедонског фудбала. То мало што ми је фалило да унапредим неке ствари, због тога сам највише и дошао. Да напредујем, па да идем даље. Моје окружење није чуло за ТСЦ, али су биле познате приче о стадиону и организацији. Када се узме то у обзир, зна се о каквом се клубу ради. Неупоредиво је с осталим екипама и теренима у Србији.
Данас против Дебрецина
Фудбалери ТСЦ-а данас од 13 часова играју против мађарског Дебрецина, у другој припремној утакмици у турском Белеку. Мађарски тим је, као и ТСЦ, у претходном контролном сусрету ремизирао без голова са Нефчијем. Дебрецин се налази на седмој позицији у мађарском шампионату, а најбољи играч тима је Црногорац Стефан Лончар, који игра задњег везног. Његова вредност, према “Трансфермаркту” процењује се на 800 хиљада евра.
Осећај за игру један је од главних квалитета „десетке“ Бачкотополчана.
– Моја највећа предност је што се увек нађем на правом месту у право време. Тако постижем голове. Уколико желим да будем још бољи, требало би да се боље физички спремим, да бих могао свих 90 минута да играм у жељеном ритму.
Циљеви везисте тичу се играња у неком од најславнијих клубова, од којих му је један посебно драг.
– Сви смо почели да играмо фудбал јер смо маштали о нечему највишем. Немам тачно зацртану идеју где бих хтео да играм, само да то буде неки тим из најјачих лига. Навијам за Милан, то би ми можда била жеља. Био бих срећан када бисмо задржали треће место, самим тим би и мени то помогло. Волео бих да се усталим у првих 11 и да играм редовно – поручио је Мартин Мирчевски.
В. М. Петровић
