(Од нашег специјалног извештача)
Нажалост, утисак је да се момак из Добановаца уклопио у сивило које је захватило јесенас црвено-беле и да није успео да се у потпуности докаже. На припремама у Турској Стојковић је мотивисан, позитиван и жељан рада и потврђивања, као да гледамо неко његово ново, лепше, а уствари очекивано издање. У утакмицама с украјинским екипама Зорје (2:1) и Арсенала (2:2) одлично се кретао, обављао беспрекорно обавезе у одбрани и био конкретан и опасан у офанзивним задацима. Уз то, био је и стрелац победоносног гола против тима из Луганска, а значајно доприноси веома доброј атмосфери.
„По завршетку јесењег дела Суперлиге имали смо краћу паузу на којој сам се рестартовао и освежен кренуо у нове изазове. У првом делу лиге, када размислим с овог растојања, било ми је потребно одређено време да се навикнем на нову средину, услове и саиграче. Сада осећам да ми је кренуло много боље, потпуно сам се навикао на дрес Војводине и све оно што он собом носи, а није га лако носити. Сигуран сам да ће на пролеће све бити много лепше и успешније. Ту мислим и на моје и на игре екипе у целини“, каже Стојковић.
Дебитовали сте у дресу млађе селекције Србије против Француске, по општим оценама били сте један од најбољих играча у нашем тиму. Шта је то што вас је спречавало да тако играте и у дресу Воше?
„Једноставно, тако се наместило. Знате, када неко промени клуб потребно му је одређено време, чак неколико месеци, да се свикне на нову средину. Ретко ко успе одмах да почне да пружа партије на очекиваном и вишем нивоу. У Војводину сам дошао јер сам то желео, а не зато што ме је неко силом на то натерао и желео сам одмах да покажем да заслужујем да носим њен дрес. Не буде све, међутим, онако како човек то жели.“
Осмо место није у складу с очекивањима јавности, навијача, па и вас играча?
„Пре свега, нисмо били миљеници спортске среће. Дешавале су нам се невероватне ситуације, губили смо већ добијене утакмице у 90 и неком минуту, а притом смо промашивали сјајне прилике, погађали пречке и стативе и да не набрајам даље. Много је ствари које су утицале на наш слабији пласман, али се недостатак спортске среће наметнуо као пресудни фактор који нас је омео да будемо много боље рангирани. Покушаћемо да на пролеће извучемо максимум и остваримо што бољи резултат.“
Отишло је неколико првотимаца, сениорском сасатву придружено је десетак омладинаца, који су домети ове екипе?
„Пре свега, очекујем да значајно подигнемо ниво игре. Одлично радимо, већ сада се осећа да то иде набоље, а веома је битно што имамо младог шефа стручног штаба Радована Кривокапића, који уме да ради с младим момцима. Мислим да ћемо укомпоновати екипу онако како би она и требала да изгледа, а помоћ неколицине искуснијих играча добро ће доћи младим снагама. Убеђен сам да нећемо имати проблема с пласманом у плеј-оф, а остаје нам Куп као такмичење где бисмо могли да поправимо утисак.“
Бекови
Интересантно је да се бекови у екипи Војводине, за разлику од играча на осталим позицијама, доста дуго задржавају у клубу. Последњих година Вулићевић је неколико сезона носи дрес Новосађана, исто је чинио и Иван Лакићевић, па Никола Антић...
„Нисам размишљао о томе, али, сада кад погледам, то је заиста тако. Уколико буде било потребе, остаћу и ја дуже у Новом Саду, граду који ми заиста прија. Ако Војводина буде играла како се од ње очекује и ако стигне до жељеног пласмана у домаћим такмичењима онда су инострани ангажмани извесно. Но, то је прича за неко касније време“, каже Аранђел.
Домаћин у четвртфиналу Купа биће вам одлична екипа Радничког у Нишу.
„Сигурно је да се унапред нећемо предати и да ћемо у том сусрету ићи на победу. Ма како то звучало, реално је да Војводина покуша да освоји трофеј у Купу и учинићемо све што је до нас да у том науму успемо.“
На личном плану, које планове сте испред себе зацртали?
„Покушаћу да играм у континуитету на високом нивоу, јер не волим када одиграм једну добру утакмицу, а онда ме нигде нема на следеће три. Када лига крене, надам се да, као ни екипа, нећу застајкивати. Имам добру, јаку и здраву конкуренцију на позицији десног бека и то је јако добро, јер сваког фудбалера стална борба за место у тиму просто тера да буде бољи и да себи не дозвољава никакве осцилације у форми.“
Да ли размишљате о наступу у А националној селекцији?
„Искрено, нисам размишљао о томе. Размишљам искључиво о садашњости, најдаље о следећој утакмици или неком новом, блиском изазову, а о позиву у државни тим, о том – потом. Ако стигне, бићу ту, наравно“, јасан је Аранђел Стојковић, од којег се очекују квалитетне партије у црвено-белом дресу.
Текст и фото: А. Предојевић
Ових дана у турском Белеку на припремама се налазе бројене екипе из читаве Европе. У већини од њих наступају играчи поникли у Србији, па смо забележили леп и занимљив сусрет доскорашњих клупских другова из Спартака ЖК Милета Савковића, Ђорђа Ивановића и Немање Николића.
Први данас носи дрес пољске Јагјелоније, док су друга двојица фудбалери Партизана. Због обавеза Николић је отишао пре сликања, а Савковић и Ивановић су поздравили читаоце нашег листа и навијаче Спартака.
