У уторак (20.30) против Шпаније одлучиваће се о првом месту у групи и директом проласку на СП у Литванији, од 12. септембра до 4. октобра. У случају да наш тим заврши као други у групи Б, играће у априлском баражу против тима из Групе А, у којој се за прво место боре Финска, Италија и Португал.
После победе на премијери против Украјине, изабраници селектора Горана Иванчића су губили од Француске 0:1 и 1:2, али храбро срце Симића и другова режирало је преокрет и довело Србију до фантастичне победе. Био је то дуел два веома јака ривала и сходно томе виђен је веома завидан квалитет игре у првом полувремену. Французи су боље ушли у меч и дошли у вођство у раној фази утакмице, када је Лутин из контре савладао Момчиловића. Нисмо дуго чекали на радост, Ракић се испред гола француске селекције најбоље снашао и Србију резултатски вратио у игру- 1:1.
Од тада виђено је до полувремена много добрих потеза, Французи су имали неколико прилика, али наша дефанзивна линија је деловала добро. С друге стране, наша екипа највише може да жале за приликама у последњих два минута, после оправданог искључења Мохамеда. Бранили су се Французи са играчем мање, имали савезника у пречки, стативи и успели да оду на одмор са резултатом који је обема екипама давао право на наду.
Наставак игре поново је почео лоше за нашу селекцију, искључен је Ракић па су Французи имали два минута да са играчем више дођу до вођства. И колико ми нисмо имали среће када је Мохамед био искључен, сада су Французи успели да валоризују бројчану предност. Преузела је Србија иницијативу, покушавали су Томић, Алексић, Петров, а Дурот је одлично бранио. Недостајало нам је и мало среће, она је дефинитивно била савезник Француза. Уосталом, играо се 23. минут када је лопта случајно у руку погодила Матијевића, а судије су покзале на пенал. Момчиловић је показао зашто је један од најбољих голмана на свету, сјајно је реаговао и одбранио. Капитен Симић је на таласу феноменалне одбране Момчиловића постигао веома важан гол и Чаир је поново експлодирао. Била је то фантастчна акција Пршића и Симића. Заслужила је Србија да дође и до потпуног преокрета због свега што је приказала, знања, вештине, али пре свега невероватне вере и воље. И награда је стигла, а стрелац је био Томић. Три минута пре краја могао је Петров да ставио тачку на исход утакмице, али поново су Французи били миљеници среће, јер је лопта погодила стативу. Минути су пролазили, Французи су морали да ризикују и да играју са голманом-играчем у пољу, што је Србија казнила осам секунди пре краја меча, када је Симић гађао гол са наше половине, лопта је погодила стативу, све је пратио Алексић и сместио лопту у мрежу ривала за велико славље наших играча и бројних навијача.
Ј. Г.
Србија – Француска 4:2 (1:1)
НИШ: Хала Чаир, гледалаца: 3.500, судије: Филипе Сантос Дуарте (Португал), Едуардо Коељо (Португал), стрелци: Ракић у 7, Симић у 29, Томић у 32. и Алексић у 40. Минуту за Србију, Лутин у 3. и Рамирез у 23. минуту за Француску, црвени картони: Мохамед (Француска) у 19. и Ракић (Србија) у 21.
СРБИЈА: Момчиловић, Ракић, Томић, Пршић, Весић. Вулић, Алексић, Петров, Матијевић, Рамић, Лазаревић, Симић, Стојковић, Ристић.
ФРАНЦУСКА: Дурот, Рамирез, Лутин, Мохамед, Енгала. Харун, Белхај, Кебе, Ба, Ајгин, Ала, Де, Сумаре.
