- Иако ни у последњој провери са Ахматом из Грозног (1:1) нисмо могли да рачунамо на Вукадиновића, Човића и Стојковића, који су с репрезентацијом на америчку турнеју, екипа ме је пријатно изненадила – рекао је шеф струке Ненед Лалатовић. – Одиграли смо праву такмичарску утакмицу, у којој су играчи пружили максимума, али ми је још важније било то што су испоштовали све моје захтеве. Изборили су нершен резултат у дуелу с тимом који припада горњем дому руског првенства и који је наступио у најјачем саставу, а треба да се зна и то да је тржишна вредност те екипе око 40 милиона евра. Управо овакве утакмице су нешто што нам је потребно, јер у њима наши фудбалери могу да виде колико могу и они су ми показали да вреде пуно. Било је много дуела, кретања у оба правца и добро смо стајали на терену и дефанзивно и офазивно, што је нешто што ме радује. Постигли смо и примили гол, могли смо још који пут да погодимо мрежу ривала, могао је и он то да учини, али сам презадовољан оним што смо приказали.
Генерално, како оцењујете ток припрема у Турској?
- Оне су протекле јако добро, играли смо с веома квалитетним супарницима, тренирали максимланом, нисам штедео играче. После сусрета с Муром морали смо мало да попустимо у интензитету тренинга због пар дана током којих је у Белеку владало невреме, али, када се све сабере и одузме, има аргумената да будем задовољан. Ако будемо у првенству поновили однос према игри какав смо имали у дуелу с Ахматом и ако на идентичан начин будемо играли у оба правца, Војводина ће сигурно поново играти у Европи и наши навијачи ће имати разлога да буду задовољни.
Показала је екипа да усваја нова, модерна размишљања, која владају у данашњем фудбалу?
- Рекао сам момцима да ако желе да играју озбиљан фудбал да морају пуно да трче и без лопте, а не само онда када је у њиховом поседу. Тражи се освајање простора, да просто натераш саиграча код ког је лопта да својим кретањем гурне пас у дубину, иза леђа противничке одбране и да тако покаже да ли је и колики мајстор. На основу игре у последњој провери уверен сам да се налазимо на добром путу. Да ли је заиста тако, видеће се у прва два кола Суперлиге, када најпре дочекујемо ТСЦ, а онда и на гостовању Чукаричком. Да додам, у дуелу с Ахматом смо у последњих 10-15 минута, уместо да физички паднемо, додали гас, што је додатни квалитет.
Када збирно резимирате утиске на утакмицама у Белеку, како би сте их описали?
- Увек од играча очекујем максимални учинак и мени је нормално да раде у оваквом ритму. Ни једну тренинг утакмицу не доживљавам као пријатељску и желим да играчи увек играју као да је реч о такмичарским дуелима. Тренирам их тако да морају да буду победници и да играју на високом нивоу, без обзира на све напоре којима су изложени. И на пролеће ће бити тако, јер нас чека 19 првенствених, плус Куп утакмице и то у кратком периоду и зато морамо да будемо добро припремљени. И не само то, увек морамо да пружамо максимум и да победу желимо више од ривала, без обзира на то како се он зове.
Колико је на екипу утицао убедљив пораз (1:5) од Муре?
- Ово је припремни период и размишљао сам шта да кажем играчима после тог сусрета. Примили су пет голова, уз све аргументе да је све могло да буде и другачије. Словенци су погодили све што су шутнули на наш гол, а ми смо имали прилике, поништен нам је био регуларни гол, нисмо реализовали ни пенал... Ривал је био свежији, ми смо били уморни, што није никакав алиби. Тај пораз никако није био пријатан, није то ни један резултат када се изгуби, али добро је што нам се све што није ваљало догодило у тој једној утакмици. У намери да их психички подигнем после пораза размишљао сам шта да им кажем. Знам да су очекивали да ћу да их критикујем и да будем љут, а ја сам им рекао да им је „казна“ да могу да попију по пар пића после вечере, да могу да остану будни до 12 сати, а да сутрадан буду прави на тренинзима и да победе у следећој утакмици. Уследио је аплауз играча и то их је подигло. Победили смо после тога Славију из Софије и с Ахматом одиграли нерешено. Тако се, по мени, поправља атмосфера, тим пре што играчи јако добро знају да не бих на исти начин реаговао да је пораз попут тог од Муре уследио у првенству.
Екипа је остала на припремама без тројице стандардних играча, који су добили позив у државни тим, да ли то може да се одрази на дуел с ТСЦ-ом?
- Човић, Стојковић и Вукадиновић су нам јако битни играчи, баш као што је и Лукић за тим из Бачке Тополе, али знам шта је репрезентација и људи из ФСС-а цене то што смо урадили. Жеља ми је да у дуелу са ТСЦ- ом имамо коректно суђење, да се ни нама, ни њему не помогне ни за један аут и да тако буде до краја првенства. Само тако српски фудбал може да напредује. Уз то, надам се да ће наступи за репрезентацију нашим играчима пуно значити у наставку каријера, да ће скренути пажњу на себе и да ће успети да се продају у неки инострани клуб.
Да ли постоји наговештај да неко напусти редове Војводине?
- Прелазни рок још траје и увек постоји могућност да нас неко напусти. Волео бих да неко од њих пронађе инострани ангажман и прода се, а да Војводина захваљући томе реши неку своју егзистенцију. Све је нас стопирала корона, као и многе друге клубове, али знам да имамо квалитетне играче који добро раде и тренирају и заслужили су да зараде, баш као и Војводина. Моја је идеја да се направи програм за наредне две године и да више не морамо да живимо у ишчекивању тога да ли ће каснити плате, да ли ћемо имати или не и да више не морамо никога ни за шта да молимо. Могли бисмо да живимо од сопствене омладинске школе и да сами зарађујемо новац који нам је потребан. Такав процес постоји, он траје годину-две дана, током којих бих исфорсирао шест-седам младих играча, а да после тога Војводина буде јака, моћна и стабилна и да из сопствене касе плаћа играче, како у првом тиму, тако и стипендије и плате свим засполенима у клубу. Воша је велики клуб и она, као и град Нови Сад, могу то себи да приуште. Сањам такав црвено-бели колектив. Ништа не може да дође преко ноћи, али хајде да направимо план и програм, да га се држимо сви заједно и да никога више не молимо ни за један динар. – поручио је Ненад Лалатовић.
(Од нашег специјалног извештача)
Александар Предојевић
Утисак је да су млади играчи испунили очекивања?
Топић, Зукић, Деветак и Бјековић су се и раније наметнули , сада су с нама били још млађи, попут Кабића, Новевског, Мајсторовића, Милетића и Јеленковића, који имају право да наступају за омладинце и кадете. Новевског сам приметио у дуелу с Партизаном у Омладинској лиги, као и Кабића, али је баш Новевски највише сазрео иако је још јако млад. То презиме треба запамтити, јер то дете ће вредети милионе већ за једно две године.
