Још у петак Золика је водио Тополчане у сусрету са Радником из Сурдулице,а потом се пожалио на проблем са срцем и имао је висок притисак, а испоставило се да је био и заражен коронавирусом.
Сабо је фудбалску започео каријеру у млађим категоријама Јединства из Светозара Милетића, да би касније прешао у Раднички из Сомбора. Сениорску каријеру је започео у Хајдуку из Куле са којим је у сезони 1991/92. изборио пласман у Прву лигу СРЈ.
Након тога је четири сезоне провео као играч Војводине, а потом је четири године носио и дрес београдског Партизана,а са црно – белима је освојио два првенства и један куп. Касније прешао је у корејски Сувон Самсунг блувингс са којим је освојио по два пута азијску лигу шампиона и Супер куп Азије, као и по једном корејски ФА куп и Суперкуп. Потом је отишао у Јапан, где је играо за Фукуоку.
У позним фудбалским годинама играо је за мађарски Залаегерсег, потом и за АЕК из Ларнаке, са којим је освојио куп Кипра, а на крају каријере носио је и дрес друголигаша Младости из Апатина и Цемента из Беочина. Сабо је играо у везном реду, али се сјајно сналазио и у последњој линији одбране.
Тренерску каријеру Золтан Сабо започео је у Кечкемету, где је био асистент Томиславу Сивићу, а први самостални посао је имао у Радничком из Сомбора. Потом је једно време тренирао и Хајдук из Куле. Након тога је неколико година био помоћни тренер Златомиру Загорчићу у Војводини, Литексу и Доњем Срему.
А онда 2016. године је поново постао први тренер и то новосадског Пролетера, а кратко време је седео и на клупи Јагодине, па се поново вратио на Слану бару. Онда је прихватио позив Тополчана и од 2017. године је прво постао спортски директор ТСЦ, а потом и први тренер.
Сабо је увео ТСЦ у прву лигу, потом и у Суперлигу и направио историјски успех пласманом у квалификације за Лигу Европе. Сабо је на чак 87 мечева водио Тополчане и за то време забележиоо 53 победе.
Време и место сахране биће накнадно саопштени.
