Милан Јованић: Голмани Воше су талентовани, вредни и одговорни

БЕЛЕК: Тренер голмана Војводине Милан Јованић има тек 33 године и, ако је по томе судити, требало би да буде у најбољем животном добу за врхунског чувара мреже.
Milan Jovanovic/A. Predojevic
Фото: А. Предојевић/Милан Јованић на једном од тренинга у Белеку

(Од нашег специјалног извештача)

Међутим, повреда га је приморала да заврши каријеру и посвети се тренерском позиву. Прилику је добио у клубу који воли, у коме је и његов отац Младен оставио траг, али веома добро зна какаве се обавезе прихватио. Под његовим надзором вежбају капитен тима Емил Роцков, Никола Симић и млади Немања Тороман, којима није лако да издрже напорне тренинге.

– Још су им ноге тешке, нема одговарајуће брзине у реакцијама и то је сасвим нормално за ову фазу рада. Сада смо завршили с најтежим делом тренинга и полако улазимо у рад на брзини реакција, играмо и припремне утакмице и до сада оствареним више сам него задовољан. Постоје неке ситније повреде, али то није ништа озбиљно, сва тројица раде јако добро и добро подносе напоре – истиче Јованић.

Да ли се у раду ослањате на сопствено голманско искуство, или сте за основ узели неку специфичну голманску школу?

- Све то нијансе, трудим се да комбинујем, по мени, најбоља искуства из различитих школа. Током каријере радио сам са стручњацима из Енглеске, Немачке, Холандије и  Србије и настојим да оно најбоље применим у пракси. Много разговарам са мојим садашњим ученицима, размењујемо мишљења, јер сам убеђен да је то кључ успеха.


Голманска лоза

Милан Јованић је поникао из голманске породице, његов отац Младен је био голман Воше, а сада је и Миланов наследник Милош (6) на путу да прудужи низ.

- Никада се у историји није догодило да су отац  и син били голмани у Војводини. Ускоро би могло да се догоди да ће и трећа генерација Јованића чувати мрежу црвено-белих, што је заиста куриозитет. Милош је почео да брани, одушевљен је голманским рукавицама које је добио од деда Младена и очигледно је да ивер не пада далеко од кладе. Имамо супруга и ја ћерку Невену, а чекамо у јуну месецу и рођење још једне ћеркице.


Нисте још напунили 34 године, млади сте и могли би да браните, да ли због тога имате другарски однос са голманима, или је то чиста реалција тренер – играч?

- Лепо је када кажете да бих и даље могао да чувам мрежу, да ме је послужило здравље не бих прекидао каријеру. Међутим, било је супротно и сада настојим да имамо однос тренер – играч, а да истовремено, уз обострано поверење, будемо и другари.  Дружим се са голманима, од септембра сам у клубу и имамо јако леп однос, у којем се тачно зна ко и шта треба да ради. Захвалан сам шефу стручног штаба Радовану Кривокапићу и људима из клуба на поверењу коју су ми указали и за сада такав однос с голманима беспрекорно функционише, нисмо имали ни један-једини проблем.

Из голманске перспективе, каква је будућност Војводине?

- Роцков је диван младић, узоран спортиста, јако је вредан и изузетан као личност. Све што је до сада постигао учинио је то захваљујући раду и односу према тренинзима и утакмицама. Када му се указала шанса да стане на гол, искористио ју је на најбољи начин. Из утакмице у утакмицу напредује, све је бољи, а има још пуно простора за напредак и он је тога свестан. Симић на тренинзима показује квалитет, а сада је то почело да се примећује и на утакмицама. Има добре поставке, комуникацију с одбрамбеном линијом, врхунску игру ногом и сигуран је. По томе, када Емил буде отишао из наше екипе, клуб не треба да стрепи, јер ту је Симић, а за њим стижу и они још млађи. Пилиповић је у Кабелу где феноменално брани и добро је што је отишао на позајмицу. То је пут успеха, јер јако је тешко у клубу какав је Војводина из омладинског погона одмах стати на гол сениорске екипе. Сви велики чувари мреже имали су пут кроз каљење у мањим срединама, а изузеци којих је било, попут Вање Милинковића-Савића, само потврђују правило. Ту је и Тороман, који ћути и ради, овде је улазио у игру, имао и феноменалне интервенције, тако да сам убеђен да за голманску будућност не треба да стрепимо.Заиста су талентовани, вредни и одговорни и милина је радити са њима.

Фото: А. Предојевић/Лепа перспектива: Немања Тороман

Није мали број оних који као Емилову  ману истичу игру ногом?

- Не знам због чега је прихваћено такво мишљање. Када бих показао његову статистику,јасно би се видело да он има јако добру ногу, а то доказује и на овим припремама. Као тренер, не слажем се с таквим мишљењем, јер сматрам да Роцков стасава у комплетног голмана.

Да ли вам понекад дође да и сами поново станете између статива?

- Када тренинзи то захтевају, шеф од мене тражи да станем на гол. Урадим то и буде ми супер, али после није баш тако, јер ме боле леђа... Ипак, срећан сам човек, радим оно што волим, поникао сам и завршио каријеру у Војводини и сада сам у њој постао тренер. Мени тренутно више не треба за задовољство и осећај испуњености – нагласио је Милан Јованић, млади тренер голмана пред којим је, настави ли да се развија онако како је кренуо, сјајна каријера.

Текст и фото: А. Предојевић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести