За навијаче црвено-белих 24. април је историјски датум, тог дана 1991. године у реваншу против Бајерна "небо се отворило", а црвено-бели отишли у финале Купа шампиона (2:1 за Звезду у Минхену, 22:2 у Београду), где су касније против Олимпика из Марсеља освојили титулу првака Европе.
"Да Најдоски није имао два жута картона и морао меч да одгледа са трибина уверен сам да нам Бајерн не би гол дао на Маракани. Видите, у фудбалу, као и у животу одлучују детаљи, некад невидљиви. Ми смо имали штоперски тандем Белодедић-Најдоски, а нисмо имали трећег штопера. Умало нам се обило о главу што смо пропустили да га купимо у току зиме. Маровић је дао све од себе на том мечу као штопер, али он је врло добар леви бек, добар везни и штопер „само ако баш мора“. Колико је значио Илија у целој композицији нашег тима показало је финале", рекао је Петровић за клупски сајт.
Он је истакао да је претходно у Минхену Звезда одиграла најбољу утакмицу коју је он водио са клупе.
"Био је то врхунац моћи нашег тима, перфектан меч. Ако бих морао да ређам по квалитету, после Минхена бих ставио реванш меч против Грасхоперса, па онда прво полувреме против Бајерна у Београду и прво полувреме 88. дербија против Партизана, који смо добили 3:1. Сећам се да је сваких пет минута била шанса за нас, сваких 10 минута по гол у мрежи Партизана. Најдоски главом, па Роби и Југа и 3:0 у 30. минуту. А, онда је избила туча на трибинама па никоме више није било до фудбала", подсетио се Петровић дербија који је одигран само неколико дана после чувене победе против Бајерна.
