Основ веровању у могућности Војводине у наставку првенства заснован је најпре на атмосфери међу играчима, на терену или изван њега, без разлике. Играчи су сагласни да такво јединство и веру у могућност екипе никада раније нису осетили. Без подела било које врсте, на старе и младе, на пример, или на староседеоце и дошљаке, сви као један, у правом смислу појма, следили су упутства чланова стручног штаба, спремни да без поговора понове вежбу онолико пута, колико је Бандовић сматрао за потребно. И опет, све без поговора, храбрећи једни друге, збијајући шале на рачун промашаја, подржавајући сваки добар потез конкурента за место у тиму.
Из те и такве атмосфере и односа међу играчима уследио је и утисак о знатном подизању нивоа игре у којој је препознатљив мотив за надигравање, без обзира на снагу и рејтинг протривника. У основи резултатских преокрета и победа против Вождовца (2:1) и Онисилоса (5:1) препознали смо карактер тима и веру играча у сопствену вредност и могућност, упркос почетним резултатским минусима. Прво полувреме против европског Арарата из Јеревана, одиграног на ивици грубости, било је у складу са раније изведеном оценом да ће Војводина са значајним појачањима и новинама у игри значити респектабилног противника, без обзира ко је с друге стране терена, на Карађорђу или у било ком делу Србије, свеједно.
Нападачки систем, са трансформацијама у односу офанзиве на дефанзиву и обрнуто, као и игра иза лопте у моментима када се посед губи, одлично су уклопљени у принципе модерног фудбала, са играчима у свим линијама тима који су схватили и прихватили принципе на којима је стручни штаб инсистирао. И полазници Вошине омладинске школе (Букинац, Јовановић, Ивановић, Ковачев, Сукачев) који су изнели терет другог полувремена са Јерменима на трагу су одговора на захтеве, који се пред првотимце постављају. Храбри и одважни, реализаторски расположени, оправдали су поверење, најављујући Вошино сутра у складу са шампионском традицијом клуба.
За коначну високу оцену на крају зимске паузе утицало је и реализовано обећање спортског сектора дато навијачима да распродаје кадрова неће бити, а да у клуб може једино играч који може да направи осетну позитивну разлику у игри. За сада, Драган Росић, Његош Петровић и Вукан Савићевић су учврстили такво убеђење, а на најновијем појачању Кораћу је да, уз Јеличића и Црномарковића, буде на нивоу сопствених издања у клубовима Луксембурга, Данске, Кипра и Шведске, као и луксембуршке репрезентације у којој је изборио сатус стартера са само 22 године. Организационо ојачана, финансијски стабилна, играчки поткована, са тренером Бандовићем коме се верује и чију стручност сваки играч истиче као идеју водиљу, Војводина пролеће дочекује у оптимистичком окружењу и победничком расположењу.
Л. Бакмаз
