У утакмици последњег, 38. кола Суперлиге, црвено-бели су доживели пораз од градског ривала Пролетера (0:2), па су, на крају, остали четвртопласирана екипа у Србији. Наравно, још раније су обезбедили право да у наредној сезони играју у квалификацијама за европски Куп конференције и, с те тачке гледано, циљ у првенству су остварили и могу због тога да буду више него задовољни.
Од клупе Војводине, по други пут у каријери, иако није водио екипу у последњем сусрету, опростио се тренер Ненад Лалатовић. Овај стручњак заслужио је епитет „трофејни“, јер је прошлог лета у Нишу с Новосађанима освојио победнички трофеј у Купу Србије, а уз то је, две сезоне заредом, клубу донео пласман у европску конкуренцију. Иако је силно желео, баш као и фудбалери које је тренирао, да понови успех и још једном слави у најмасовнијем такмичењу, у 2021. години у томе није успео. Стигла је Воша до полуфинала, где ју је зауставио Партизан, па ће у финалу, 25. маја у Београду, црно-бели за победнички пехар војевати с новим-старим прваком Србије, екипом Црвене звезде.
Било је током овог пролећа и доста несугласица на релацији тренер – управа „Старе даме“, пошто је Лалатовић више пута у јавност излазио износећи незадовољство због разних ствари. То је свакако реметило укупну атмосферу у тиму, али и читавом клубу и на неки начин спутало фудбалере на путу да остваре још запаженији домет. Ипак, основни циљ они су, усуђујемо се да кажемо – лагано испунили и, ако је по томе судити, разлога да буду задовољни оним што је екипа урадила, имају и навијачи Војводине. Они, додуше, нису могли да прате игре својих миљеника, корона вирус био је „реметилачки фактор“, па гледалаца на нашим стадионима (као и у читавом свету) у минулој сезони није било.
Аранђел Стојковић је у дресу Војводине уписао 101 наступ, чиме је постао 99. фудбалер од 1946. године коме је то пошло за ногом.
Универзални играч је јубиларну, 100. утакмицу одиграо у Шапцу против Мачве, пригодан поклон није могао, како је то било планирано, да му буде уручен у сусрету са Спартаком због жалости за преминулим Миланом Косановићем, па је то учињено пред почетак утакмице с Пролетером, такође на „Карађорђу“. Урамљени дрес с бројем 100 на леђима, одличном фудбалеру и потенцијалном репрезентативцу, уручио је Петар Ђурђев, члан Управног одбора Воше. Нажалост, због акумулираних жутих картона, Стојковић у том сусрету није имао право да наступи.
Управни одбор, дакле, решио је да не понуди нови уговор Ненаду Лалатовићу, он ће да потражи ангажман у неком другом домаћем или иностраном клубу, а ко ће у наредној сезони да води Новосађане, питање је „од милион долара“. У јавности су се помињала имена одређених тренера, потврде или демантија тих информација није било, а сада је на челним људима клуба да што пре ангажују људе који ће преузети команду над екипом. Када кажемо људе, ту мислимо на новог шефа стручног штаба, његове сараднике, али и спортског директора, који ће да наследи недавно преминулог Милана Косановића.
Фудбалери који и у наредној сезони буду носили црвено-бели дрес тима из Српске Атине, добили су слободно, а још увек није пиознато када ће се поново окупити и почети припреме. Ипак, одмор неће бити предуг, па је могуће да се у Фудбалском центру „Вујадин Бошков“ играчи скупе већ почетком јуна. У сваком случају, то ће највише да зависи од процене стручњака који буде преузео Вошину екипу.
Чак осморици играча истичу уговори и јасно је да ће многи од њих у прелазном року да промене средину. Извесно је да Новосађане на терену више неће предводити њихов капитен Никола Дринчић, који је то и јавно рекао, а близу одласка из Новог Сада налазе се и Синиша Саничанин, Славко Бралић, Аранђел Стојковић, Миодраг Гемовић, Петар Бојић и још неки стандрадни играчи у филозофији игре коју је баштинио Ненад Лалатовић. Чланови УО усвојили су нову политику клуба у којој ће се екипа и њена игра ослањати на млађе момке, пре свега поникле у омладинској школи „Илија Пантелић“. Не буде ли у међувремену неких фантастичних финансијских понуда због којих би и они напустили Вошу, тим ће да предводе млади репрезентативци Мирко Топић и Дејан Зукић, а знатно већу улогу требале би да добију Марко Бјековић и Младен Деветак, као и јуноше, попут Владана Новевског, Владимира Милетића, Уроша Кабића, Матвеја Мартинкевича, Немање Торомана и да не ређамо даље. Наравно, у матични клуб ће се с позајмица вратити Михајло Нешковић и Ђорђе Пантелић (из Инђије), Лазар Стојсављевић (из Рада), Вукашин Богдановић (из Кабела) и још неки играчи.
Сигурно је и то да ће црвено-бели из највећег града у АП Војводина морати да потраже и покушају да доведу фудбалере на појединим дефицитарним позицијама, а то је задатак и посао којим ће се бавити у наредним данима и недељама. Ту је посао покојног Милана Косановића требао да буде највидљивији и зато ће нови спортски директор имати веома тежак и одговоран задатак пред собом.
Елем, сезона је завршена, а једна, по свему успешна генерација, своју мисију је, како ствари стоје, привела крају. Времена и простора за анализу оног што је учињено биће више него довољно, а пред Војводином је период прегруписавања и реорганизације, при чему ће сваки корак бити необично захтеван и важан. Надамо се и – успешан.
А. Предојевић
