На припремама је главнокомандујући био Александар Веселиновић, који је тим у настајању спремао за првенствене изазове, а када је руководство клуба, после само седам кола, одлучило да с њим раскине сарадњу, стигао је искусни Драгомир Окука, човек који пре тога пуних 18 година није радио у српском фудбалу. Међутим, ни његов мандат није потрајао више од 10 утакмица у шампионату и он је сам одлучио да напусти Вошу.
Невесела прича, својеврсно проклетство у новосадском клубу, на тај начин је настављена. Резултати које је тим остваривао никако нису били у складу с оним што су јавност и навијачи од Воше очекивали, а онда је (не)очекивано палицу преузео управо Кривокапић, некада фудбалер црвено-белих, који се налазио у Окукином стручном штабу. Млади тренер је храбро прихватио изазов, и у преостале четири утакмице остварио је скор од једне победе и три нерешена исхода.
„Искрено, изненадила ме је одлука тренера Окуке да напусти Војводину“, рекао је Кривокапић.
За данас, с почетком у 18 часова, председник Скупштине ФК Војводина Драгољуб Самарyић заказао је одржавање ванредне седнице Скупштине клуба. Она ће се одржати у клупским просторијама у Фудбалском центру „Вујадин Бошков” у Ветернику (Новосадски пут 114) и биће затворена за јавност.
„Био сам затечен и, у првом тренутку, веровао сам да би било морално да одем заједно с њим. Међутим, директори клуба, а управо на Окукин предлог, инсистирали су да преузмем екипу. Био сам спреман, јер је иза мене већ стајао рад у Бачкој Тополи и Беочину и прихватио сам изазов, тим пре што је Војводина клуб у којем сам као играч провео пуних 12 година и за који сам и емотивно везан.“
Јесен су црвено-бели завршили са по седам победа, ремија и пораза, односно уз скормних 28 бодова.
„Као и сваки навијач, незадовољан сам бројем бодова и жао ми је што их није било више, јер сам убеђен да смо заслужили бољи јесењи салдо. О томе сведочи и податак да су, посебно у финишу овог дела лиге, голмани наших ривала неретко били играчи утакмица. Од тренутка када сам преузео екипу, имам разлога да будем задовољан начином на који су играчи реаговали на моје захтеве, како су се борили, као и тиме што сам увидео да су почели да схватају величину клуба и тежину дреса који носе. Уз то, млади момци, чланови нашег омладинског тима, почели су све више да се намећу и да добијају прилику, а практично читава омладинска екипа тренирала је с првотимцима. Једино ми је жао што у последња четири кола нисмо током утакмица имали бољи резултат, јер сам био спреман да “клинцима” пружим додатну шансу.“
Војводина је јесењу сезону завршила на тек осмом месту.
Уколико инсистирамо на томе да је напад Војводине имао више него скорман учинак током претходне јесени, свакако још једном треба истаћи чињеницу да је одбрана била једна од најбољих у домаћем првенству. После Партизана и Црвене звезде, а заједно с Радничким, она дели треће место на листи најчвршћих дефанзивних линија.
„Одбрана јесте била бољи део тима, али треба рећи и то да су у дефанзиви учествовали сви од најистуренијег Николе Гајића, до голмана Емила Роцкова“, нагласио је Радован Кривокапић.
„Помоћ коју су добијали од играча средине терена и оних из шпица, помогла је нашим дефанзивцима, али бих у успешности одбрамбеног бедема наше екипе ипак истакао Емила Роцкова, дете Воше, који је, по оптштој оцени, био најбољи играч екипе. Уосталом, овај сјајни професионалац због тога је ту где јесте и поновићу да је својим одбранама заслужио позив и у репрезентацију Србије. Никако не треба заворавити ни то да је његовим одбрана пуно допринео и рад с тренером чувара мреже Миланом Јованићем.“
„Резултати, сложићу се, нису никако у складу с реномеом клуба. Основно је, по мени, да треба поставити и држати се зацртаних циљева и планова, а то је процес који траје и не долази преко ноћи. Честе промене на клупи, међутим, томе никако не доприносе. Боље је и жртвовати једну сезону и успоставити жељени модел, јер је то основа на којој се касније граде сви успеси. Сигуран сам да на том путу треба бити доследан и стрпљив, јер, уосталом, управо тако је Војводина и стигла до своје друге шампионске титуле 1989. године. Успостављање циља и система омогућили би клубу мир и стабилност и то је нешто на чему инсистирам, без обзира на то колико још и да ли ћу уопште наставити посао у клубу.“
У најскоријем времену очекује се да управа клуба донесе одлуку ко ће на пролеће водити екипу.
„Моја велика жеља је да наставим с радом, изграђивањем позитивне атмосфере и намером да вратимо Војводину на позиције које јој припадају и које она заслужује. И када сам преузимао посао, нисам осећао никакав страх од тога како ће ме фудбалери прихватити, Имам свој изграђени стил и начин рада, њега се држим и знам да се само тако стиче ауторитет. Уз то, инсистирам на томе да играчи морају да схвате где се налазе, у каквом, клубу имају привилегију да играју и колико то значи за њих саме. Уколико будем остао шеф стручног штаба, имам идеју како да тај сегмент подигнем на још виши ниво. За сада, осећам да припадам клубу и понашам се као да ћу у њему и наставити с послом. Наравно, неће бити смак света ако расплет ситуације буде и другачији, остаћу навијач Војводине, а мој пут одвешће ме у неком другом смеру.“
Јасно је да ће црвено-бели морати током зиме да освеже редове.
„Видели сте да је већ почео процес одлазака из клуба и тврдим да треба да оду сви они који нису имали минутажу јесенас, односно да пронађу клубове у којима ће играти. Нама је најважније то да имамо кичму екипе, да на битним позицијама имамо проверене играче, а да младићи, који су наша будућност, уз њих могу да сазревају. Наравно, пуно тога зависиће и од чињенице ко ће ове зиме напустити клуб, јер на основу тога знаћемо и који и какви су нам играчи неопходни. Претходно, ваљаће нам да добро изанализирамо ситуацију, видимо ко је на тржишту слободан и на основу тога делујемо. Треба нам два - три проверена фудбалера, права појачања, и да наставимо с процесом указивања прилике младима.“
На пролеће Вошу очекује тежак задатак, али европска виза још увек није отписана.
„На пролеће желим да на делу видим екипу с пуно елана, која ће имати изражену жељу да игра добар фудбал. Млађе снаге ту треба да одиграју важну улогу, јер сам сигуран да ће за све јесенас пропуштено, негде почети да нам се добрим враћа. Е, сад, уколико с таквом оријентацијом успемо да постанемо конкурентни и за европску визу, биће супер, али тиме играче не треба да оптерећујемо, а посебно не да младима стварамо беспотребан притисак. То треба да им буде само један корак на путу сазревања, а резултати ће, истрајемо ли сви заједно, почети да долазе у веома кратком периоду“, закључио је Радован Кривокапић.
А. Предојевић
