На отварању пролећне полусезоне екипа из Бачке Тополе је тријумфовала на „Карађорђу“(1:0) и сачувала традицију непобедивости у утакмицама са Новосађанима. Иако су силно желели да победом уђу у наставак првенства, ученици тренера Ненада Лалатовића морали су спортски да честитају екипи тренера Младена Крстајића на победи. Оно што сигурно боли навијаче Војводине јесте чињеница да за 90 минута није упућен ни један једини ударац у оквир гола противника, што екипи која припада врху српског фудбала једноставно не сме да се догоди, посебно када игра на свом стадиону. Имало би још доста тога да се каже у анализи утакмице, али неке друге, ни мало лепе ствари су у међувремену испливале на површину...
Нажалост, репови који су се вукли још од краја зимске полусезоне нису нестали и чак су постали још дужи и непријатнији. Одмах после утакмице с ТСЦ-ом медијима је прослеђено саопштење да Вошини играчи од понедељка ступају у штрајк због неисплаћених плата и уговорних рата, како њима, тако и тренерима, као и личних доходака запосленима у клубу. Овој причи претходио је покушај рекетирања младог репрезентативца Младена Деветка и хапшење које је потом уследило, о чему је јавност упозната. Људи из полиције почели су да посећују Фудбалски центар „Вујадин Бошков“, што је допринело лошој слици и укупној атмосфери међу црвено-белима. Уместо да се размишља о спортским резултатима, у први план су испливали озбиљни проблеми, који прете да потру све оно добро што су екипа и клуб учинили током прошле године.
Пошто публике нема због корона вируса, помало надреално изгледала је слика у свечаној ложи „Карађорђа“ током дербија. Велику већину у њој чинили су људи из ТСЦ-а, који су бодрили свој тим и, на крају, радовали се победи. На другој страни, (пре)мало је било оних који су део Воше или су уз њу. Могао је да се стекне утисак да утакмица играна у Сенти или Бачкој Тополи, јер повици охрабрења стизали су практично само фудбалерима са севера Бачке. Иако то никако не може да буде пресудно за збивања на терену, јасно је и лаику да је таква ситуација морала да обесхрабри домаћу екипу.Воша је покушавала да избегне пораз, али је ривал одлично поставио игру и стигао до три велика бода, који ће му пуно значити у наставку сезоне.
Раље ружне свакодневице, желимо да верујемо и надамо се – тренутно, шчепале су клуб богате традиције и великог имена. Играчи у саопштењу моле водеће људе клуба да пронађу заједнички језик, јер је „највећи проблем ФК Војводина то што у њему не постоји слога и као да управа између себе не прича“. Шта доносе дани који следе - тешко је прогнозирати, али је јасно да играчи и чланови стручног штаба немају намеру да одустану од захтева да им се исплати све оно што су зарадили. То је њихово право, нешто што им припада, па се надамо да ће решење бити пронађено одмах и да ће екипа моћи колико-толико нормално да се спреми за дерби с Чукаричким, који у Београду игра у наредну суботу. Незванично сазнајемо да ће део дуговања бити исплаћен током наредне недеље, што је каква-таква солуција у укупној ситуацији у којој се Војводина нашла.Челници клуба једноставно морају да пронађу дугорочна решења, јер је потпуно јасно да ће се, не буде ли тако, Војводина јако брзо наћи у блату до грла, а из њега је онда врашки тешко извући се. И још нешто: нико, али баш нико, нема право да у такву ситуацију доведе клуб који ускоро пуни 107 година од оснивања!
Порази и победе део су фудбалске игре и не треба их никада доживљавати трагично или еуфорично. Спорт, а с њиме и фудбал, такав је да за очајавање или спавање на ловорикама простора и времена једноставно – нема. За Вошу је, ма како болан био, неуспех доживљен у дуелу са ТСЦ-ом само још један корак у првенству у којем има високе амбиције. Актуелни освајач Купа има обавезу да свакодневно потврђује квалитет који несумњиво поседује, наравно и да његови играчи за то буду поштено плаћени, а ми верујемо да ће излаз из лоше ситуације брзо бити пронађен. За добро новосадског, војвођанског и српског фудбала.
А. Предојевић
