Поново су црно-бели пут до тријумфа тражили у самој завршници и поново се играло скоро 10 минута продуженог времена. Толико типично за српски фудбал, у којем већ деценијама уназад мањка квалитета.
Гол одлуке постигао је Гајас Захид у 82. минуту. После дуге лопте Белића, Николић је одложио лопту у срце казненог простора, одакле је Захид циљао у десни угао голмана Станковића за ерупцију одушевљења преко 3.500 навијача Партизана на стадиону Железничара. Тиме је „парни ваљак“ превазишао веома лош старт утакмице. У првом полувремену, било је нерешено, а најзаслужнији за то био је Воја Станковић, донедавно играч црно-белих, који је командовао одбраном домаћина.
Након што су по гол разменили у првих 45 минута, у наставку је Партизан стрепео. Покушавао је Игор Дуљај, са Николићем, Захидом и Менигом, да поентира. Одсечени Салдања, после гола, утопио се у јалову иницијативу Београђана, недостајало је конкретности у игри црно-белих и спорадична офанзива више је личила на стихију, него Партизан из претходних издања. То се међутим променило у самој завршници, па је клуб из Хумске остварио веома вредну победу.
В. М. П.
Железничар – Партизан 1:2 (1:1)
ПАНЧЕВО: СРЦ „Младост“, гледалаца: 4.000, судија: Остраћанин. Стрелци: Ђорђевић у 31. минуту из пенала за Железничар, а Салдања у 27. и Захид у 82. за Партизан. Жути картони: Пуртић (Железничар), Салдања (Партизан).
ЖЕЛЕЗНИЧАР: Станковић, Лакићевић, Пуртић (Обрадовић), Миликић, Хајдин, Ђорђевић, Романић, Пантелић (Ковачевић), Крајишник, Гргић (Кнежевић), Павлов (Локоса).
ПАРТИЗАН: Јовановић, Антић, Марковић, Илић, Стојковић, Белић, Кануте (Захид), Северина (Николић), Натхо (Мениг), Салдања (Филиповић), Калулу.
