На крају, црвено-бели из Новог Сада освојили су треће место и тиме изборили учешће у квалификацијама за Лигу Европе. О томе, плановима за нову сезону и још о неким стварима за “Дневник” је говорио председник Надзорног одбора клуба Драгослав Вуковић.
„Био бих нескроман када бих рекао да сам незадовољан оним што је екипа урадила у управо завршеној сезони. Када смо Душан Мијић и ја долазили у клуб, стање у њему било је хаотично. Смењивале су се управе и, када смо ми стигли, отишла је челна гарнитура људи која је уз себе имала преко 20 спонзора. Дошли смо у веома незахвалном тренутку, када су касниле четири плате фудбалерима и седам личних доходака Радној заједници, порези нису били плаћени, а клуб је имао и пуно неизмирених обавеза према разним добављачима. Били смо затечени стањем и, искрен да будем, нисмо били сигурни да ћемо успети ствари да истерамо до краја. Остало нам је да засучемо рукаве и покушамо да очувамо клупско функционисање, барем у оном облику у којем је то било до тада. Када то кажем, мислим на нашу жељу да сачувамо костур екипе и омогућимо колико-толико нормалан живот, јер је чак питање било да ли ћемо уопште моћи да функционишемо у другом делу сезоне“, каже Вуковић.
Шта је то што вас је доводило у такву дилему, односно у чему су били најочитији проблеми с којима сте се, као нова управа, у том тренутку срели?
"Дугови које смо затекли износили су преко седам милиона евра, а рачун је био блокиран преко ноћи од ранијих спонзора за неких 120 милиона динара. Питање је било да ли уопште прихватити такве обавезе, или побећи главом без обзира. Сагледао сам читаву ситуацију и донео одлуку да се упустим у такву авантуру. Уз то, имали смо проблем с играчким кадром, као и шефом стручног штаба, пошто је Ненад Лалатовић током зимске паузе напустио Војводину. Играчи су, с друге стране, ментално пали и имали виђење да је клуб потонуо и да у њему немају више шта да траже. И људи запослени у клубу мислили су да су се нашли у амбису из којег нема излаза. Ушли смо у све то, могу да кажем и - храбро, па смо успели да исплатимо обавезе према играчима. Радној заједници смо исплатили минимлане личне дохотке, иако је рачун био непроходан, а клуб није имао никакве приходе".
Од доласка на чело клуба, председник Душан Мијић и ви, барем тако у јавности изгледа, доста сте усамљени у вођењу Војводине?
"Наш следећи циљ је ојачавање управе клуба. Уз довођење талентованих дечака из региона, Војводина може да буде перјаница српског фудбала и то је оно на чему ћемо радити у наредном периоду".
Успели сте сезону да приведете крају, иако је било доста проблема током њеног трајања. Када то кажемо, мислимо на недаће које су фудбалери и екипа имали с неправдама с којима су се на терену сусретали?
Пре него што одговорим на то питање, морам да нагласим следеће: током пролећа, после три уводне победе, дошла је она несрећна утакмица с Црвеном звездом, када смо, после вођства од 2:0 на полувремену поражени 2:3. Уследио је након тога период стагнације и засићења, иако су нам амбиције биле порасле. У међувремену смо ушли у полуфинале Купа Србије, али је, испоставило се, то био максимум играчког потенцијала који имамо. Иако сам рекао да сам задовољан оним што смо учинили, приватно никада нисам задовољан, јер увек мислим да неки посао може да се одради боље и више. Управо зато сам рекао да ћемо у наредној сезони у Европи покушати да урадимо нешто више, јер, на крају крајева, излаз за ФК Војводина из свих криза које су претходиле овом стању у којем се она сада налази јесте улазак у групну фазу Лиге Европе. Тако бисмо могли да вратимо нагомилане дугове, проистекле, то посебно подвлачим, из недомаћинског вођења клуба. Од када смо дошли, вратили смо 600.000 евра дуга а да нисмо имали ни један једини динар прихода. Иако јавност мисли супротно, Војводина има пуно навијача, јер је она бренд Новог Сада и живи у свима нама. Када игра у Европи, чик да видим оног Новосађанина који неће да навија за Вошу! Ствар је само да ту љубав у себи препознамо и да свим срцем станемо уз њу.
Војводина је повукла први корак у стварању екипе за нову сезону, пошто је продужена сарадња с тренером Радославом Батаком на још две године.
"Радослава Батака сам лично довео за тренера Војводине, задовољан сам његовим радом и договорили смо се о продужењу сарадње и на следеће две године - јасан је био Вуковић".
Најавили сте амбицију да Војводина напокон нападне пласман у групну фазу Лиге Европе, што је доста смела и храбра жеља?
"Војводина је све утакмице у првенству одиграла из сопственог потенцијала. Не вреди нам да се осврћемо на суђење и на све неправилности, као и на чињеницу да смо на пуно утакмица били и оштећени. То је прошло, освојили смо треће место које је, у светлу свега што сам навео, равно првом месту. На неки начин успели смо да померимо брдо, јер пут којим смо прошли само ми знамо како је изгледао. Сада је дошло време да пробамо да урадимо и нешто више, при чему мислим на европску конкуренцију. Остали смо сами на овом броду који поново плови, прележали смо дечије болести и убеђен сам да вредимо много више. Период пред нама треба да крунише све напоре које смо уложили, али и да нам да одговоре на питања шта смо урадили и колико вредимо".
За то ће вам, међутим, бити потребна и појачања у играчком кадру?
"Тако је. Постоје играчи којима су истекли уговори и већ смо лоцирали потецијална појачања, с којима смо започели преговоре. С некима ћемо се договорити о сарадњи, с некима вероватно и нећемо, али је сигурно да морамо да доведемо седам-осам новајлија. Имамо добар костур тима, који чине Роцков, Лакићевић, Антић, Планић, Вукасовић, Јовачић, Трујић и Малбашић, иако на овог последњег и на Мелега не рачунам. Њих двојица нису дали допринос нашој игри онолико колико се то од њих очекивало. Не пада ми на памет да причам против наших играча, али квалитет тима и појединаца морали смо да покажемо у сусретима с Партизаном и Црвеном звездом, уз пуно уважавање и свих осталих тимова. Та два клуба су права мера, јер ће нас сутра у Европи чекати ривали који су за нијансу јачи, а нисам убеђен да њих двојица то могу да изнесу. Једноставно, они ту вредност, уз неспоран талента који имају, морају да покажу на терену и то сам им и рекао"
Војводини, општи је утисак, недостају гол играчи, центарфори у правом смислу те речи. Да ли ћете урадити нешто по том питању?
- Недостају нам фудбалери који ће постизати голове у јаким утакмицама. У таквим сусретима у прошлој сезони смо постизали мало голова и остваривали лошије резултате. Недостаје нам играч с јачим карактером и мораћемо да импровизујемо ствари с момцима из везног реда. Модеран фудбал је ствар стратегије, играчи из другог плана постижу голове и то је оно што нам недостаје и што ћемо морати да створимо. До поласка на летње припеме на Златибор, који ће уследити 8. јуна, даћемо све од себе да што више комплетирамо екипу.
Већ годинама уназад у Војводини се поносе младим фудбалерима, пониклим у Омладинској школи “Илија Пантелић”. Какав је ваш став по том питању?
- У последњих неколико утакмица шансу смо пружали млађим момцима. Играли су Деветак, Нешковић и још неки дечаци, а од сада ће то постати пракса да један клинац између 16 и 18 година мора да буде у тиму Војводине. Вратићемо Крствеског и Ђуришића из Пролетера, а ту су и браћа Зличић, од којих је млађи чак и већи потенцијал од старијег. Лазар ће морати да поради на себи како би се вратио тамо где је раније био. Стаменића још увек не препознајем као играча, прецизније као неког ко има квалитет који је Војводини потребан.
Да ли ћете успети на личном плану да издржите терет свих обавеза које сте преузели?
- Хоћу и довешћу до краја посао који сам започео. Поседујем менталну и емотивну снагу, живот ме је на то натерао.
За крај, може ли Војводина и када да коначно уради више од освајања већ традиционалног трећег места у Србији?
- Колико год да зазвучи препотентно, Војводина је већи клуб и од Звезде и од Партизана, који су државни пројекти. То није тајна, то сви знамо и не љутимо се због тога. Када би црно и црвено-бели из Београда били принуђени да функционишу из својих извора као што функционишемо ми, испали би из лиге. Војводина се налази по страни и као клуб који има огроман навијачки потенцијал. За разлику од Београђана, чији навијачи су дисциплиновани и долазе на сваку утакмицу, ми имамо симпатизере који траже нешто више. Сви знају да ћемо бити трећи , али када се стално будемо борили за прво место, када се сакупи потенцијал као из 2014. године, али и када обезбедимо да поново не будемо покрадени као од претходних управа за више од 20 милиона евра, трибине “Карађорђа” биће много испуњеније. До испуњења тог циља нам требају још три или четири године – казао је Драгослав Вуковић.
Александар Предојевић
