Јер, после одустајања од елите и одласка искусних футсалера у друге клубове, остао једино голман Сава Ведаски, екипа се преселила у Војвођанску лигу и оформљен је нови изузетно млад играчки кадар, који је у неким утакмицама био појачан нешто искуснијим фудбалерима.
Неискуство и мањак квалитета учинили су своје, па су Бечејци сезону завршили на последњем месту са само седам бодова. На сву срећу, из ове лиге нема где да се испадне, па ће и наредне сезоне бити војвођански лигаши, али са нешто више искуства.
Последњу првенствену утакмицу тек завршене сезоне одиграли су у Качареву против претпоследњег Краљевићева, што значи да је то био дерби зачеља.
– Отпутовали смо са само седморицом, од којих су двојица били голмани. Имали смо додатни пех да је Агоч у самом финишу првог полувремена при резултату 2:2, због играња руком у голманском простору, у намери да заштити гол, искључен, па у наставку нисмо имали могућност измене играча. То је умногоме допринело да смо до краја изгубили резултатом 6:3. Сада нам предстоји пауза у којој морамо организационо да се стабилизујемо, да системски решимо питање финансирања и онда правимо планове за наредну сезону, вели „последњи Мохиканац“ из елитне, чак трофејне, генерације, пошто су Бечејци 2015. године освојили трофеј купа Србије, голман Сава Вадаски.
Бечејци су добро отворили утакмицу у Качареву и већ у другом минуту голом Вукосављевића повели са 1:0, а Сегедински је десетак минута касније дуплирао вођство. Домаћин је до краја полувремена анулирао предност Бечејаца, а изједначујући гол је постигнут из пенала са шест метара, послеиграња руком Агоча.
Наставак је донео, условно речено, неравноправну борбу, пошто је Агоч искључен и Бечејци су попунили празнину, али нису имали играча за замену, па су морали са истим тимом да играју да краја. Качаревци су то искористили и у 37. минуту је било 6:2, да би Вукмировић у истом минуту поставио коначних 6:3.
Дрес Бечеја 2003 у Качареву носили су следећи играчи: ВАДАСКИ, АГОЧ, ВУКМИРОВИЋ, СЕЛ, ЂУЛИЋ, Карачоњи, Сегедински.
В. Јанков
