Ивковић је прошлог месеца званично завршио каријеру опроштајним мечом у Атини на мечу Олимпијакоса и "Дудиних звезда" у дворани "Мира и пријатељства".
Постао је први тренер у историји који је добио награду "Легенда Евролиге", поред само осморице кошаркаша, као и једини стручњак који је освојио трофеј Евролиге и Еврокупа, а потом и примљен у "Кућу славних".
"Провео сам много година на клупи тимова, чак 16 пута. Захвалио бих се Евролиги на признању, али и свим осталима", рекао је Ивковић.
Многе велика кошаркашка имена испратила су 74-годишњег Ивковића у пензију, у Атини је био и српски тенисер Новак Ђоковић, а испред свих и кум Жељко Обрадовић.
"Хвала му на свему што ме је научио, не само о кошарци, већ и животу", изјавио је тренер Фенербахчеа, а исте речи изговорио је и његов бивши играч из доба када је са Олимпијакосом освојио титулу Евролиге - Перо Антић.
Из те генерације шампионског Олимпијакоса причали су Василис Спанилис и Костас Папаниколау.
"Он воли Грчку и Олимпијакос, два пута је радио као наш тренер и то много говори", рекао је Спанулис, а надовезао се Папаниколау.
"Променио ми је каријеру, веровао у мене. Зато сам неизмерно срећан што ме је тренирао".
Грчки тренери Јанис Сфаропулос (Олимпијакос) и Димитрис Итудис (ЦСКА Москва), такође, имали су само похвале за трофејног стручњака.
"Хвала му на свему што је урадио за нову генерацију тренера широм Европе. Мора да остане близак кошарци јер је потребан њој и саветује нове тренере", казао је Сфаропулос, пре него што је Итудис додао да је много научио од Ивковића.
"Био сам његов велики фан. Душан је мој кошаркашки отац", закључио је Итудис.
Ивковић је током богате каријере водио многе клубове попут Партизана, Ариса, београдског Радничког, Шибенке, Олимпијакоса, московских ЦСКА и Динама, Ефеса и других, освојио је два пута Евролигу (1997. и 2012), Еврокуп (2006), европски Куп Радивоја Кораћа (1976) и Куп Сапорта (2000), уз 15 титула првака и купова држава у којима је радио.
И са нашим државним тимом освојио је прегршт медаља, злато на Светском првенству (1990), три злата на шампионату Европе (1989, 1991. и 1995), уз једно континентално (2009) и олимпијско (1998) сребро.
