Кошаркашица Војводине Јована Јововић има највише циљеве
Победом против Врбаса у 13. колу Прве лиге Србије кошаркашице Војводине су заокружиле успешну полусезону, како у домаћем шампионату у којем изабранице Александра Јовановића имају скор 10-3, тако и у регионалној ВАБА лиги, у којој су са трећег места у групи обезбедили пласман у Суперлигу.
Једна од најзаслужнијих за такве резултате је и Јована Јововић, која је управо против Врбаса одиграла бриљантну партију са 24 поена и пет погођених тројки. У интервјуу за наш лист она је говорила о досадашњем делу сезоне, објаснила у чему се разликује кошарка на овим просторима у односу на САД и Шпанију где је провела део каријере, а дотакла се и тога који су циљеви Новосађанки у свим такмичењима.
Да ли си задовољна оствареним резултатима?
– Могли смо и боље да одиграмо први део сезоне, али радимо на томе да будемо све бољи. Задовољни смо што напредујемо сваким даном све више и напокон се комплетирамо после свих повреда које су нас задесиле. Неке утакмице смо могли, наравно, боље да одиграмо, нисмо пружиле максимум када је требало, али се на грешкама учи и зато сада покушавамо да их исправимо – појаснила је Јововићева.
Како си задовољна својим партијама?
– Задовољна сам, али не довољно. Увек може боље и да могу још више да се покажем, као и да напредујем. Не волим пуно да причам о себи и да оцењујем себе, али истакла бих мој преглед игре и шут као најјаче оружје. Одбрана ми је слабија страна.
Да ли волиш нападачку или дефанзивну кошарку?
– Највише волим нападачки оријентисану кошарку. Ипак, из добре одбране увек долази добар напад, тако да нема једног без другог.
Који су твоји циљеви до краја сезоне, као и тимски?
– Они су исти, а то је освајање трофеја. Желимо да играмо и финале Купа, као и финале Лиге. Хвала богу, све смо тренутно здраве и напокон комплетне после дужег времена, тако да се надам да ће се тај циљ испунити – закључила је Јована Јововић.
Вук Милош Петровић
Део каријере провела си на колеџу у САД и у Шпанији. Које су разлике њихове и српске филозофије игре?
– Сви имају неку своју филозофију, то доста зависи и од тренера. У Шпанији се на пример игра доста бржа кошарка, са пуно транзиције. У Америци смо више форсирали организован напад, где је проток лопте био јако битан. У Србији је сада некако мешавина то двоје. Тренер воли да се игра транзиција и да се постижу лаки поени, али исто тако мора да се зна кад треба да се успори и постави напад.