Ствари су кренуле набоље доласком прослављеног домаћег стручњака Мирослава Муте Николића (63) на место шефа стручног штаба. У минут до 12, када су прошли многи возови, у последњем прелазном року скоцкан је тим који ће покушати да избори опстанак у Кошаркашкој лиги Србије. Екипу, коју су махом сачињавали јуниори и која је у првим колима служила за поправљења кош – разлике, појачали су Андрија Симовић, Александар Радуловић и Павел Лобарев, највише захваљујући Николићу и оним што је оставио иза себе у тренерској каријери. После два тесна пораза, стигле су две везане победе у КЛС.
А само пре неколико месеци клуб је био пред зидом, гашење колектива основаног 1948. године било је на помолу. Даље се у истим ципелама није могло: без управе, клупских органа, са буyетом на нивоу мало бољег српсколигаша, са дуговима из ближе, даље и далеке прошлости… Све у свему, далеко од нивоа клуба са 71 годином традиције, који обитава у другом по величини граду у држави, чији су имењаци прваци Србије у одбојци и рукомету, те у врху домаћег фудбала.
Мирослав Николић је широј јавности постао познат као тренер беочинског БФЦ-а, који је 1996. године у финалној серији против Партизана повео са 2:0 тријумфима у Београду, али је затим поражен укупним резултатом 3:2.
Следећи Мутин долазак у Нови Сад збио се 2002. године, када је сезону провео на клупи НИС Војводине (бивше Беобанке, у међувремену угашеног клуба). Искусни стручњак је трећи пут у Новом Саду, сада као најважнији шраф праве, изворне Војводине. Надамо се трећа – срећа!
Када је Николић дошао у Војводину (17. октобра) неки медији су пренели вест да је чувени Мута “преузео најлошији тим у КЛС”, што је, нажалост новосадских љубитеља кошарке, било чињенично стање. Многи су се тада запитали који су били мотиви за такав потез?
- Зато што у Новом Саду има потенцијала да се направи лепа кошаркашка прича – одговара Мирослав Николић. – Моје амбиције су увек високе, а када већ нисам у прилици да водим неки евролигашки клуб, велики изазов ми је да пробам да вратим кошарку у овај град на велика врата. Има за то потенцијала… Има овде добрих школа кошарке, доста талената широм Војводине.
Талената је у Новом Саду одувек било, поготово последњих деценија када се град, по броју станивника, практично удвостручио. Ипак, јаког новосадског клуба одавно нема.
- Фали јака организација. То ћу покушати да успоставим. Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић је дао подршку, град је обећао помоћ, али не може цео терет клуба да падне на леђа града. Између осталог, радим и на томе да се спонзорски пул појача са неколико озбиљних привредника. Можемо да причамо шта хоћемо, али иза сваког јаког клуба стоји јака организација, нико не може сам и ништа не може преко ноћи. Ове сезоне све је каснило, формирање клупских структура, самим тим касниле су и припреме, формирање тима. Клуб је заиста затечен у тешком стању, али кренули смо да га постављамо на здраве ноге.
На почетку, систем је успостављен доласком Николића на место шефа стручног штаба. Он обједињује струку и саветник је првом тренеру Филипу Соцеку, као и остатку тренерског кадра. Николић је спона између струке и клупске управе, који брине и о другом сегментима клуба. Као човек који је дизао шампионске пехаре, освајао светске и европске титуле са младом репрезентацијом, био помоћник Жељку Обрадовићу и Саши Ђорђевићу у националном тиму, сигурно у танчине зна шта је кошарка и како треба да изгледа озбиљан клуб, те како се од неафармисаних момака праве врхунски играчи репрезентативног калибра.
- Био сам играч 21 годину, тренер сам три деценије, више од пола века сам у кошарци и овај спорт најбоље од свега знам да радим. Не прихватам таворење. Имам своју тренерску филозофију, а један њен део је да клуб треба да доводи странца само ако мора, и то странца који ће направити разлику. Волим да стварам младе играче . У Војводини их има и треба им пружити шансу. Такође, жеља ми је да у блиској будућности на велику сцену избацимо и неког тренера. Али, за све то треба минимум један олимпијски циклус, ништа не може на пречац.
Нови Сад је, познато је, спортски размажен. Публике на трибинама је мало ма који спорт да је у питању, сем ако се не игра врхунска утакмица, ако не гостују Звезда и Партизан или нека инострана екипа. Овдашњи живаљ је тешко привући и испунити им висока очекивања, а са друге стране, то је велики град, универзитетски центар са солидним условима за развој спорта. Кошарка се буди, а епицентар тог буђења требао би да буде КК Војводина. Када је блиска будућност у питању, ту постоји јасан план и визија искусног стручњака.
- Ове сезоне примарни циљ је опстанак, те да се клуб који је био у расулу стабилизује. Немамо велик избор играча и молимо бога да се неко не повреди, али момци одлично раде, на утакмицама се боре за сваку лопту. Волим то, то је први предуслав за напредак. Млади играчи купују искуство и то нам је залог за будућност. Паралелно са оним што радимо с тимом, слажемо коцку по коцку у ситему који треба да Војводину постепено враћа у врх српске кошарке – рекао је Мирослав Николић.
Душан Кнежић
