– По природи нисам задовољан ако нисам први, то је једино што би ме потпуно испунило, али мислим да је четврто место у лиги реално у односу на огромне проблеме са којима смо се суочавали од почетка сезоне. Играли смо без повређене Владане Вујисић, која је сада коначно здрава и која посебно у последње време показује колико је значајна за нас. Такође, дошло је шест, седам нових играчица које су имале период прилагођивања. Оне нису у сваком моменту биле свесне који су захтеви играња у клубу који је у самом врху српске кошарке и промена тог начина размишљања није била лак задатак – рекао је за наш лист тренер црвено-белих Александар Јовановић.
Временом су се нове играчице све више прилагођавале Војводинином систему, у исто време оствариле велики индивидуални напредак, што није било могуће без позитивне атмосфере ван паркета. Управо то је један од најјачих адута ове екипе.
– Најзадовољнији сам тиме што смо на добром путу да створимо тим. То смо добрим делом и успели. Оне су сјајне другарице и ван терена и на терену, све више разумеју једна другу. Види се то на крају крајева и по резултатима. Поједине играчице су значајно напредовале у техничко-тактичком смислу, као Сара Лумис. Она је дошла као неко ко је шутирао само тројке. Сада је научила да игра у свим правцима, под кошем и леђима. Такође, мислим да Жаклина Јанковић игра најбољу сезону у каријери, Чарна Прокић је откровење на позицији плејмејкера, тако да сам задовољан напретком играчица. Посебно бих истакао талентовану Лану Марић, која је ниоткуда дошла. Играла је трећу лигу, а сада има велику минутажу у највишем рангу и показује да може да се носи са свима. Њен напредак је огроман.
Две екипе искристалисале су се као ниво изнад осталих – Црвена звезда и Арт баскет. Њихова предност не проилизали искуљиво из играчког квалитета, већ и из ствари ван паркета које се тичу припреме утакмице. Циљ Новосађанки је да тај аспект побољшају, како би клуб напредовао.
– Костур Црвене звезде чине играчице које су пету–шесту сезону заједно у тиму, Арт трећу сезону игра у овом саставу. Организационо су та два клуба још увек изнад нас, имају значајно боље услове тенинга, своје хале, велике стручне штабове, опције опоравка. Имају скаутинг који користе од мушких тимова који играју Евролигу и Јадранске лигу, тако да су се у том контексту оне издвојиле, али генерално нису оне ништа специјално испред нас.
У Купу су, према Јовановићевим речима, имали неспрећу да изгубе од Арта, уз суђење којим не може да буде задовољан.
– Ако изведемо само два слободна бацања у другом полувремену, а они 10, не може мене неко да убеди да нисмо играли одбрану. Свако ко је видео утакмицу, сложиће се да тај критеријум у другом полувремену није био једнак, али мислим да можемо да играмо и са једном и са другом екипом. Ако бисмо остали на окупу следеће сезоне, и мало побољшали неке услове око поравка, здравља, видео скаутинга, мислим да бисмо били потпуно равноправни.
Пораз у Купу од Арт баскета у последњим секундама тешко је пао Новосађанкама. У исто време, он може да се и посматра са друге стране, као основа за прављење бољих резултата.
– Били смо разочарани и озлојеђени, јер смо сви сматрали да нисмо имали равноправне услове на тој утакмици. И поред тога, били смо пред победом, али заиста нисмо имали ни спортске среће. Ипак, мислим да је то било добро за девојке, јер су виделе да могу да добију Арт, после два тешка пораза која су претходила том сусрету. Исто тако могу да добију и Црвену звезду. Да смо тада ушли у финале, убеђен сам да би се и та утакмица играла до последње лопте. Без обзира на тај пораз, то је била добра утакмица за нас. Извукли смо поуке, нарочито у смислу самопоуздања и вере у себе – истакао је Јовановић.
Вук Милош Петровић
