На завршном турниру поред Петровић биће и Александра Црвендакић и Тина Јовановић, које носе дрес Шопрона.
Ни ове сезоне фајнал-фор неће проћи без Соње Петровић, која ће по рекордни 12. пут пут учестовати на завршном турниру.
"Искрено када ми људи скрену пажњу на то, тек онда схватим колики је то подвиг. У мом случају се некако подражумевало да са екипом играм завршницу. Једни пут када сам била у недоумици да то нећемо успети, деловало ми је немогуће. Мислим да је то нешто на шта ћу у будућости бити најпоноснија у својој каријери. Тренутно нисам свесна колико је то велики успех, јер нисам осетила како изгледа када не избориш завршни турнир Евролиге", рекла је Танјугу Петровић.
Динамо је групну фазу завршио као први у групи, али без обзира на то Петровић истиче да је било тешко доћи међу четри најбоље екипе.
"Ако поредим са прошлогодишњом сезоном, мислим да је ове године било мало теже. Било је неизвесних утакимца, али мислим да смо доста самоуверено стигле до завршнице. Поред Јекатеринбурга ми смо још једна руска екипа која је показала највише током сезоне и тим који је на крају имао само један кикс у групи. Циљ Динама је увек највиши, а то је освајање Евролиге", рекла је Петровићева, чију екипу у полуфиналу очекује дуел са чешким Прагом.
"Ове године се надам да ћемо ући у финале. Праг је јака екипа, играју јако добро ове сезоне. Неће бити нимало лак супарник, иако нас сви виде као фаворита. Ако иоле помислимо да ће бити лако, мислим да ћемо се преварити, јер свака екипа која дође до завршног турнира свакако током сезоне показала квалитет. Наш највећи адут је то што имамо тренутно најбољу играчицу света Дајану Стјуарт, која је у протеклој години освојила све што се може освојити. С друге стране, имамо играчице које су спремне да прихвате споредне улоге, како би се постигао циљ. Милсим да смо с те стране несебичне. Када у тиму имате звезду великог калибра, неко мора и да се жртвује да би екипа функционисала. Надам ће свако одрадити своју одлуку".
У другом полуфиналу Србија ће имати две предствнице, Црвендакић и Јовановић, а њихова саиграчица из репрезентације истакла је да би јој било драго да се у финалу нађу све три.
"Драго ми је што се Шопрон квалификовао на фајнал-фор, јер је то екипа која је у последње две сезоне показала одличну игру и да један мањи клуб може да оствари велике резултате. Драго ми је због Александре и Тине, јер као особе и играчице изаслужују да се нађу на завршном турниру. Иако играју у финалу против Јекатеринбурга, Шопрон не бих отписивала. То је екипа која се никад не предаје, која игра агресивно. Мислим да је могуцће да изненаде Јекатеринбург и да уђу у финала. Ништа драже ми не би било да се у том финалу сусретнемо нас три и да на тај начин нека од Српкиња освоји Евролигу. Шопрон као противник није лак и са те стране га не бих прижељкивала у финалу, али са друге стране то би било свесрпско финала".
После клупске сезоне, Соњу Петровић очекује и наступ на Европском првенству које овог лета организују Србија и Летонија (27. јуна- 7. јула), а српске кошаркасице ће играти играти пред домаћим навијацима у Зрењанину.
"ЕП је нешто што нам је било на уму пред почетак сезоне. Нажалост, ја се током целе сезоне борим са проблемима које имам са коленима, које вучем већ годинама. Било је недоумица да ли уопште да правим неку дужу паузу или на крају, али сам сматрала да пред Европско то није баш најбоља одлука. Надам се да ћу бити здрава и довољно спремна да играм ЕП. Мој чиљ и очекивања су да пре свега уђемо у шест екипа које ће играти квалификације за Олимпијске игре 2020, после тога је све могуће посебно што се игра код куће."
Српске кошаркашице смештене су у групу Д са Русијом, Белгијом и Белорусијом, а та група је окарактерисана као "група смрти".
"После жреба рекла сам да нам је група тешка, да је то "група смрти". Највећи противник нам је Белгија, бронзану са прошлог Евопског првенства и четврту екипу на свету. Јако квалитет противник, играју лепу кошарку, играју тимски. И Русија и Белорусија не заостају, потковане су добрим играчима на позицијама на којима ми годинама имамо проблема и на којима мањкамо. Видећемо, није лако. Можда нам пут у каснијој фази буде отворенији, а најбитније је то ко ће проћи групу."
Једна о најбољих кошаркасице Европе сматра да играње пред домаћим навијацима има своје предности и своје мане.
"Искрено, већи део девојака веома мотивише кад играмо код куће. Сматрам да то може да буде велика предност. Притисак је присутан, али најбитније да се иде корак по корак онда видимо докле можемо да догурамо".
Прошле године Србија није била учесник Светског првенства, јер због лошег резултата на ЕП 2017 није изборила пласман.
"Наша екипа је увек мотивисана, а ми као народ увек сматрамо да имамо нешто доказујемо. И на прошлом првенству смо биле мотивисане да одбранимо титулу, али нажалост, што због повреда што због других околности нисмо биле у најбољој форми. Може се рећи да ћемо због тога бити додатно мотивисане, да се прикажемо бољем светлом. Свесне смо да нисмо приказале најбољу игру и да то желимо да исправимо".
Репрезентацију ће поново водити нови-стари селектор Марина Маљковић, са којом је Србија остварила највеће успехе у женској кошарци (злато на ЕП 2015, бронза на Олимпијским играма 2016).
"Маринин повратак сматрам да је плус за нашу репрезентацију. Она нас најбоље познаје и она свакој нашој рекацији приступа као посебном пројекту. Већ је кренула у озбиљну причу, одрадила је велики задатак када је посветила пажњу млађим играчицама.
Донекле је успела да направи смену генерације. Најбоље доказ за то је тренутно наша најбоља кошаркашица, Александра Црвендакић. Имамо неког ко ће да преузме улогу вође у екипи, с обзиром на то да се капитенка Јелена Миловановић породила, Ана Дабовић је већи део сезоне прескочила, ту су и моје повреде. Значи када имамо нека нова лица која могу да преузму терет и да одраде велики део посла који смо ми некада одрадиле. Имамо срећу што је то Марина на време препознала, закључила је Петровић.
