"Србија је земља кошарке, са традицијом, историјом, играчима, тренерима, резултатима" ПРЕД ПОСЛЕДЊИ ДУЕЛ У ЕВРОЛИГИ СВЕТИСЛАВ ПЕШИЋ ПОДИГАО ГЛАС: "Ми смо једина велика кошаркашка земља без националне лиге"

Поред тога што је кључна за Барсине интересе у замршеној ситуацији последњег кола, меч ће имати и посебан значај за трофејног тренера који ће последњу евролигашку утакмицу у каријери водити управо против тима са којим је освојио једину европску титулу 2003. године.

Ипак, оно што је Пешић говорио на крају интервјуа са новинарима у Каталонији, нама ће бити на првом месту... Јер, доскорашњи селектор се дотакао будућности српске кошарке и том приликом је без устручавања поменуо београдске вечите, али и утицајног агента Мишка Ражнатовића.

"Србија је земља кошарке, са традицијом, историјом, играчима, тренерима, резултатима… Али, Србија је једина земља без националне лиге. Ми смо једина велика кошаркашка земља без националне лиге. Имамо АБА лигу, једину лигу на свету или бар у Европи где можеш играти са 12 страних играча. Све друге лиге имају правила попут '6+6', '7+5' или '5+7'. У Црвеној звезди, ко зна колико странаца. У Партизану исто. Будућност кошарке у Србији је велики знак питања", рекао је Пешић и додао:

"Мега? То је бизнис. И они не играју само са српским играчима. Мишко Ражнатовић је урадио велики посао за Европу. А за Србију? Не знам. За Европу и за свој бизнис - јесте".

Сада о својој последњој утакмици у евролигашкој каријери...

"Барселона има много успона и падова, али ако игра на 100 одсто, може да победи било који тим. Мотивисани смо, као и увек када играте против великих клубова, играчи имају додатни мотив и покушаћемо да играмо нашу кошарку. Али фаворит је Барса. Када сам се вратио у Бајерн из Минхена, нисам знао да ће последња утакмица лигашког дела бити против Барсе. Барселона ће увек бити у мом срцу, из много разлога. Пре свега зато што сам се овде увек осећао као код куће. И у првом мандату и у последњем осећао сам подршку навијача, не од свих новинара, али за мене је једноставно, јер ја сам особа која увек каже оно што види и истину, чак и ако је понекад тешка. То је мој карактер и начин на који комуницирам са новинарима, породицом и својим играчима. Некада људи кажу да је Пешић тежак, али и то је истина".

Пешић није крио емотивну тежину онога што долази, јасно ставивши до знања да ово неће бити само још једна утакмица у његовој каријери.

"Не могу да кажем да ће ова утакмица бити као свака друга. Да, био сам и у другим тимовима, као што су Валенсија или Ђирона. Људи понекад забораве, али освојили смо Куп Каталоније, један европски трофеј и играли сјајну кошарку. Такође и у Валенсији, али Барселона је за мене нешто посебно".

Његов повратак Барси вратиће га и у 2003. годину, када је Барса освојила своју прву Евролигу.

"Иако смо играли у Палау Сант Ђорди, 15.000 навијача нам је помогло. Имали смо веома добар тим: Наваро, Бодирога, Јасикевичијус, Дуењас, Фућка… Веома избалансиран тим између стартера и играча са клупе. Та сезона била је прва и једина у мојој каријери без повреда. То је врло интересантно. Увек смо имали неке проблеме, али ништа озбиљно што би спречило некога да игра. Како то објаснити? Није било мање утакмица, одиграли смо 85 мечева јер смо увек стизали до завршница. Дана 21. јуна моја супруга је напунила 50 година, а два дана касније играли смо трећу утакмицу финала против Валенсије, коју смо добили са 3:0 и освојили АЦБ лигу. Мислим да је то ствар концентрације играча, жеље за победом и осећаја одговорности. Живети годину дана без приватног живота, породица да, вечера са пријатељима после утакмица, али кошарка, кошарка и кошарка. Такође смо имали сјајан медицински тим. Имали смо сјајног председника, заиста сјајног, Салвадора Алеманија. Првог и последњег председника који је могао да доноси одлуке".

Пешић је такође повукао паралелу између својих различитих тренерских мандата, како у Барселони тако и у Минхену, истичући веома различите контексте, али сличне изазове...

"Као и последњи пут када сам се вратио у Барселону, сада сам се вратио у децембру, а 2018. године то је било у фебруару, пред Куп краља. Када сам дошао овде 2002. године након што сам постао светски првак, постојао је само један циљ: освојити Евролигу. Срећом, успели смо. У другом мандату, када сам се вратио у фебруару 2018, то је била потпуно другачија Барселона. Мој циљ није био да будемо претпоследњи, да победимо неке утакмице у Евролиги, нисмо се квалификовали даље, али смо освојили Куп краља. А сада, у децембру 2025, вратио сам се у Бајерн. Такође смо били претпоследњи; победили смо фаворите и фалиле су нам још две или три победе да се пласирамо у плеј-ин".

Српски стручњак је проширио причу о улози тренера, наглашавајући важност доношења тешких одлука и стицања репутације некога ко решава проблеме.

"Никада не добијам понуду када све иде добро. Кад год неко има проблем, зову мене. Тренер мора да се припреми да преузме одговорност и покаже да је спреман, не само за резултате већ и за процес тима. Ако сте спремни да преузмете одговорност, морате доносити одлуке. Тешке одлуке које се неким играчима и навијачима неће допасти, али посао тренера није само да тренира тим и тражи тајм-ауте, мора да преузме одговорност и донесе одлуке у одлучујућем тренутку".

Како се и очекивало, легендарни тренер говорио је о најважнијој фигури у Барселони. Хуан Карлос Наваро, био је кључан у освајању Евролиге 2003, а њих двојица су се поново срели 2018, када се Наваро повукао након напетог разговора између њих.

"Наваро је био играч који ми је много помогао, иако је био млад, у мом првом мандату. Увек смо имали више од поштовања. Хуан Карлос Наваро био је један од најбољих играча на свету, не само у Европи, већ у целом свету. Да је желео, могао је без проблема да остане у Мемфису. Али воли Барселону, воли живот овде у Каталонији. Ужива у игрању кошарке. Али… одлука. Одговорност. У другом мандату освојили смо Куп краља, био је капитен. Али људи су већ почели да говоре о њему као легенди. Завршити каријеру или не. А ја сам наставио као тренер, па смо припремали следећу сезону. Сви у клубу, од председника до генералног менаџера, мислили су да је Наваро помогао те сезоне, играли смо добро и освојили Куп краља. Био је то веома тежак тренутак, али за следећу сезону… Тешко. Није било никога ко је имао храбрости да разговара са њим директно и донесе одлуку. О томе се причало, али не директно. Хуан је рекао да разуме, али га је занимало шта Пешић, тренер, има да каже. Попили смо кафу и рекао сам му: ‘Хуан, време је да говоримо истину. Ја ћу бити овде једну, две, можда три сезоне, не знам. Али ја сам тренер Барсе и морам да размишљам о будућности клуба. Ако питаш за моје мишљење, рекао бих да је за клуб боље да више не играш. А и за тебе је боље да почнеш да радиш друге ствари, спортски директор, менаџмент… Не знам'. Питао ме је да ли мислим да више не може да игра. Рекао сам му да може да игра још десет година, али клуб мора да донесе одлуку. После тога наш однос више није био исти. Али временом се поправио и сада смо као пре".

Поред прошлости, Пешић је анализирао садашњост Барселоне и послао јасну поруку о њеној спортској будућности.

"Ако анализирате како се игра Евролига, то није модерна кошарка. Не можете играти модерну кошарку ако морате да побеђујете сваки дан, ако се ростер не мења. Погледајте Барселону сада, сјајни играчи са квалитетом и искуством. Да ли Барса има будућност са овим играчима? Има сутра. Барса мора да размишља унапред и да пронађе играче, да освежи тим. То је сада веома тешко у Европи, са НЦАА колеџима. Како можемо мотивисати младе играче да остану овде? Само тако што ћемо им дати прилике. Ко је спреман да верује младим играчима ако може да опстане само победама? Барса има сјајног тренера, клупског тренера са великим међународним искуством и он то може. Може да донесе револуционарне одлуке и да одигра једну или две сезоне без великих резултата. То је будућност Барсе, не куповати играче сваке године и сањати Фајнал фор. Мора се улагати и бити стрпљив. Барса је у доброј ситуацији са тренером, ако остане. И мислим да треба да остане, да пружи Барселони своје најбоље године као тренер. Барса је помогла њему, сада он мора да помогне Барселони".

Пешић се такође осврнуо на структурне проблеме међународне кошарке, од хипотетичког доласка НБА у Европу до тешкоће уједињавања такмичења.

"НБА неће играти овде. НБА, ФИБА и Евролига покушавају да створе ново такмичење. Не знамо ко ће се прикључити, али не треба да размишљамо о НБА у Европи. То не значи да НБА долази овде. Ја сада имам 77 година, до 90. не верујем да ће НБА играти у Европи. Верујем да ће у наредним годинама доћи ново такмичење. И за мене, боље заједно. Евролига је велико такмичење, најбоља лига после НБА. Жели да напредује, али многе ствари у Европи су другачије него у САД, на пример порези. Није исто у Италији, Немачкој, Француској или Шпанији као у Турској, Југославији или Русији. Европа је другачија, различите културе, историје, традиције, језици... Створити једну лигу није лако. Али по мом мишљењу, ФИБА, Евролига и НБА морају да комуницирају и створе такмичење за будућност кошарке".

Прекаљени тренер ће се повући са импресивним резимеом, али ипак каже да му нешто недостаје.

"Освојио сам сва ФИБА такмичења у свим категоријама, европска, светска, кадетска, јуниорска, сениорска… Све. Преузео сам репрезентацију Србије да освојимо Олимпијске игре. Имали смо велику шансу да победимо Сједињене Државе, али смо изгубили у последња два минута. Освојили смо бронзу, али то је оно што ми недостаје... Иако никад не знаш".

Као ауторитативан глас када је реч о раду са талентованим играчима, Пешић је јасно нагласио да таленат мора да иде уз рад и жртву.

"Када људи говоре о великим играчима, неки мисле да се побеђује талентом. Дефинитивно не. Меси? Меси тренира. Бодирога? Долазио је последњи на тренинг и одлазио први. Али ако је тренирао сат или сат и по, колико год, све је радио максимално. У игри '3 на 3', '4 на 4', штагод, увек је играо да победи. Или Јокић, на пример. Феномен. Сви причају о његовој статистици, али Никола Јокић је најбољи играч на свету када је у питању играње за тим. Никада нисам видео играча који све ради за тим, пре, током и после тренинга. Не само на утакмицама. Сат и 45 минута пре тренинга репрезентације већ би био у хали. Тренирали смо сат и по, а када сви заврше, он наставља да тренира. Ако тренинг није важан, онда немој тренирати. Али мораш да тренираш. Таленат је таленат, али ако не радиш, може постати терет".

(Моцарт спорт)