- Јако би волео да у Ужицу мој тим има овакав третман – пожелео је тренер кошаркаша Војводине Филип Соцек након утакмице минулог кола Кошаркашке лиге Србије у којој су Новосађани, након велике драме у Спенсу, поражени од врло добре екипе Слободе.
Остатак коментара потпао би под некадашњу рубрику „није за штампу“, јер спортским актерима, као што је познато, није дозвољено да коментаришу суђење. Ако то пак учине, следе им поприличне казне, па у табору црвено – белих немоћно слежу раменима, гунђају себи у браду и питају се да ли њихови пулени играју кошарку или рагби? Повод за такво питање су тврдње да готово на свакој овосезонској утакмици црвено - бели направе већи број фаулова од противника, далеко пре од ривала излазе из бонуса, и самим тим изведу много мање слободних бацања, без обзира да ли играју код куће или на страни.
Број слободних бацања
Војводина – Слобода 16:26
Динамик – Војводина 22:12
Војводина – Металац 26:34
Н. Пазар – Војводина 38:38
Војводина – Београд 23:27
Колубара – Војводина 23:19
Војводина – Вршац 42:31
Напредак – Војводина 26:19
Но, да ли је баш тако?
Пошто су математика и статистика егзактне науке, а подаци у дигиталној ери лако проверљиви, позабавили смо се овом тему и, након података до којих смо дошли, отворено сумњамо да међу црвено – белим кошаркашима из Новог Сада заиста има рагбиста, чак се можда поткрао и по неки џудиста или рвач.
У мечу против Слободе одиграног прошлог викенда у Спенсу, гости су извели 10 слободних бацања више (16:26). Тренд досуђивања фаулова посебно апсурдан беше у првој деоници, када је Војводина већ после неколико минута изашла из бонуса, а гостима се то није десило ни до краја четвртине. Десет слободних бацања мање Војводина је имала и на недавном гостовању против Динамика у Београду (12 наспрам 22). Гледаоци који су овај меч пратили путем малих екрана могли су да виде крајње “нежну” игру Дорћолаца, који су направили три фаула у првом полувремену (!?), па „грубијани“ из Новог Сада у првих 20 минута нису извели ни једно слободно бацање. Војводина је направила више фаулова, самим тим извела и мање слободних бацања и на гостовању Напретку у Алексинцу (19:26), као и Колубари у Лазаревцу (19:23), али и као домаћини против Металца (26:34) и ОКК Београда (23:27). За дивно чудо, у победи на гостовању у Новом Пазару црвено – бели су извели једнак број „пенала“ као и домаћини, 38.
Срећо, где си?
Кошаркаши Војводине, стицајем околности, бију љуту битку за опстанак у КЛС. Тренутно имају две победе и девет пораза. У прва три кола, црвено – бели су играли са јуниорима, па су уводни, убедљиви порази, очекивани. Од доласка Муте Николића на место шефа стручног штаба, оформљен је конкурентан тим, али среће нема па нема...
Војводина је пет мечева играла „на једну лопту“, а добила само један. Са четири поена разлике Новосађани су поражени од Слободе и Металца (након продужетка), против Динамика и Колубаре било је минус три, а Вршац је црвено - беле победио са два поена вишка. Сваки наведени меч је решаван у последњим секундама.
Веровали или не, једном се чак десило да Војводина изведе више слободних бацања од ривала, а то беше на утакмици са Вршцем у Новом Саду (42 наспрам 31 гостију). Али авај, ову милост црвено – бели нису умели да искористе, јер су на том мечу убедљиво најгоре у целој сезони изводили „пенале“, погодивши 28 пута (67%). Ипаки, тај дуел је оставио изузетно горак укус у табору Новосађана. Наиме, при резултату 92:92, Војводина је имала напад и пошла по победу, али је лопта изгубљена и гости су кренули у контранапад. У последњој секунди, играч гостију Џон Васар је налетео на Павела Лобарева. Један од арбитара је досудио (врло дискутабилан) прекршај беку Новосађана, упркос неписаном правилу и пракси да се у последњим тренуцима, при нерешеном резултату, свирају само очигледне и несумњиве ствари, по логици да се препушта екипама да одлуче победника, а не да то учини судија. Васар је био прецизан и бодови су отишли у Банат...
Зашто је једини новосадски кошаркашки клуб у савезном рангу такмичења (ова чињеница је сама по себи апсурдна) у таквој немилости, нико нема логично објашњење. Али, „ако коза лаже, не лаже рог“, бројеви јасно показују крајње зачуђујући однос према КК Војводина.
Д. Кнежић
