"Не знам шта да кажем. Тако је већ четири или пет година. Тренирам, радим, никад се не зна са мном. Осећам се добро. Током короне мало сам се бацио у бициклизам. Та релаксација је пријала мојим ногама. Пријала ми је ова пауза због породице", рекао је Величковић новинарима у дворани "Mega Factory" на опроштајном мечу за Дејана Милојевића.
Крилни центар осврнуо се и на сезону црно-белих и објаснио како је он доживео прекид такмичења.
"Имали смо перфектну сезону и у АБА и Еврокупу. Имали смо два пораза у АБА која нису морала да се десе, али били смо први у оба такмичења. Играчима је било најтеже све ово што се десило. Брзо је дошло и прошло. Ови одоше за САД, нисмо се видели два месеца. Био сам уморан од прича шта и како и остаје велика жал за сезоном. Шта је, ту је. Добар део екипе остаће на окупу, добро се познајемо", рекао је Величковић и додао да сматра да је могуће да се понови прошла сезона.
"Искрено верујем да могуће поновити сезону каква је била. Има ли смо невероватну хемију коју смо створили у првом делу сезоне. Стално смо били на гостовањима и то нас је зближило. У свакој утакмицуи неко други је кликнуо. Дуго нисам видео скуп играча у ком нико не размишља о себи, већ о тиму. Сигуран сам да ће хемија да се понови и следеће сезоне. Што се тиче резултата, то нико не може да гарантује".
Величковић је био један од кошаркаша који играо на опроштајној утакмици, коју је Мега организвала у част доскорашњег тренера Милојевића.
"На преласку из јуниорске у сениорску кошарку, Дејан ми је био као старији брат. Он је тада био један од лидера Партизана и са њим сам можда највише напредовао. Две сезоне смо играли заједно. Он је увек био тај који је гурао и форсирао. Био је пре свега саиграч и ментор. Био ми је потребан за савете, за помоћ. Увек је био ту за мене. На почетку његове тренерске каријере, вратио сам се кошарци после повреде и доста ми је помогао у опоравку. Вероватно сам и ја њему помогао мало као најискуснији играч у тиму клинаца који су имали по 17-18 година", закључио је Величковић.
