ДВА ПИТАЊА "ДНЕВНИКА" ПОСЛЕ ПОРАЗА КОШАРКАША ВОЈВОДИНЕ
Због чега игра Анвар Гил и зашто навијачи реагују само на поразе?
Истина, далеко од тога да је баш он највећи проблем...
Кошаркаши Војводине поклекли су против Металца и још једном у Кошаркашкој лиги Србије положили оружје у својој тврђави. Полетан и млад ривал, појачан Американцима, био је превише квалитетан за овакво издање новосадских црвено-белих. Да је некадашњи првак КЛС-а пуцао себи у ноге довољно говори и податак о 22 изгубљене лопте. Скор од 12-7 у домаћем шампионату, узимајући у обзир потенцијал састава Марка Димитријевића не може да задовољава. Исто тако, није ни трагедија. Најбитнији део сезоне тек наступа, а Војводина је обезбедила примарни циљ - пласман у четвртфинале АБА 2 лиге, што је и приоритет.
Са друге стране, има и простора за напредак. Примера ради, Анвар Гил је доведен као нужна доселекција услед великог броја повређених играча. У том моменту било какво решење било је потребно Војводини, како би надоместила недостатак људства. Међутим, како сада ствари стоје, Гил не пружа довољно да би се на паркету задржавао 20 минута, као што је био случај против Металца.
Постигао је четири поена, уз четири скока и 2/5 шут из игре. Имао је индекс корисности од четири. На индексу од 3,1 је у просеку у КЛС-у, тако да се поставља питање да ли је баш он адекватна опција за такву минутажу? Јасно је да са 4,1 поеном по утакмици не прави превагу нападачки, а тешко је причати о дефанзивном делу, када екипа прими 87 поена на свом паркету, колико год одбрана не зависи само од једног човека.
Наравно, није учинак Гила био пресудан у томе да Војводина изгуби, али је сигурно да није задовољио критеријуме које треба да задовољи странац у екипи.
Оно што је такође симптоматично, то је начин на који се присталице Војводине односе према резултатима клуба. Углавном је реч о реакцији после пораза, док су победе нешто што само по себи долази као правило и доживљавају се са слабијим одјеком. Када се на то себере и веома мала подршка на трибинама, јасно је да нешто фали овом клубу. Који су узроци, може се расправљати, али је дефинитивно да Нови Сад није лака средина за подизање кошарке на највиши ниво.
В. М. П.