Од дечачких дана, Максим је исказивао вансеријски таленат, па је био члан практично свих репрезентативних селекција наше земље, све до сениорског тима. Наступшајући за “орлове” на недавно завршеном Европском првенству у Пољској, стигао је до бронзане медаље, још једном потврђујући да је у њему тече крв обогаћена племенитим, одбојкашким геном.
„Мој брат близанац Марио и ја, као деветогодишњи дечаци, почели смо да тренирамо у Меркуру. У матичном клубу смо се задржали шест година, а после тога смо прешли у Војводину, где смо одиграли две сезоне. Из Новог Сада смо се преселили у Црвену Звезду и међу београдским црвено-белима провео сам девет незаборавних година, док је Марио после четири лета напустио клуб. У току предходне сезоне носио сам дрес Љубљане, најтрофејнијег клуба у Словенији“, почео је Максим Буцуљевић своје приповедање за Дневник.
У међувремену постао је власник завидног броја трофеја, како клупских, тако и репрезентативних.
„Највише трофеја освојио сам као техничар Црвене Звезде, с којом сам био петоструки узастопни шампион Србије, четири пута освајач националног Купа и у четири наврата победник Суперкупа Србије. У минулој сезони, носећи дрес Љубљане, пригрлио сам пехар шампиона Словеније, као и првака МЕВЗА лиге. Верујем да ћу ускоро поново променити клупске боје, али о том - по том.“
Није мала ниска Максимових репрезентативних медаља. Напротив.
„С кадетском селекцијом Србије освојио сам бронзу на Европском и сребро на Светском шампионату, а с омладинском репрезентацијом постао сам власник бронзе на Европском и бронзе на Светском првенству. Ту је и пет колајни с Балканских шампионата.“
Рекосо да се недавно, на сениорском првенству у Пољској, Буцуљевић окитио бронзаним одличјем, обогативши властиту ризницу медаља.
„Медаља из Пољске ми је најдража! Уз понос и срећу што смо до ње стигли, она је нама, репрезентативцима, истворемено и путоказ за сва наша интернационална такмичења у 2018. години, а то су Светска лига и Светски шампионат у Италији и Бугарској. Наравно и на тим такмичењима наш циљ ће да буде идентичан - освајање једне од медаља. Уосталом, то и представља вредност, односно потврду величине и снаге српске одбојке“, додао је Максим Буцуљевић.
Ђ. Штрбац
