Шам­пи­он­ски осмех се вра­тио у Но­ви Сад

По­ка­за­ло су у ми­ну­лих де­вет го­ди­на да је од­бој­ка­ши­ма Вој­во­ди­не НС се­ме лак­ше да по­ко­ре Евро­пу и осво­је Че­ленy куп, не­го да се до­мог­ну шам­пи­он­ске ти­ту­ле у сво­јој зе­мљи. Али, ко­нач­но су пре­бро­ди­ли и ту пре­пре­ку, нај­вред­ни­ји до­ма­ћи пе­хар вра­ћен је у клуп­ске три­би­не и шам­пи­он­ски осмх се вра­тио у Но­ви Сад.
Kapiten Cedomir Stankovic i ekipa s peharom
Фото: Дневник (Ф. Бакић)

Мно­го ге­не­ра­ци­ја је про­шло кроз цр­ве­но-бе­ли дрес, осва­ја­ни су тро­фе­ји у Ку­пу, па и у Евро­пи, али се ти­ту­ла ду­го че­ка­ла, не­ки би ре­кли и пре­ду­го об­зи­ром на то да се ра­ди о Вој­во­ди­ни. Ко­нач­но је про­би­је­на и та ба­ри­је­ра бак­су­зног бро­ја 13 и Во­ша је при­ши­ла 14. зве­зди­цу по­ред свог име­на и оста­ла нај­тро­феј­ни­ји од­бој­ка­шки ко­лек­тив у Ср­би­ји. Но­во­са­ђа­ни су до­шли до тро­фе­ја тим­ским ду­хом, што је , по­ка­за­ло се, нео­п­ход­но за вр­хун­ске ре­зул­та­те. Иако су го­то­во сви игра­чи, уз два или три из­у­зет­ка, у сво­јим пр­вим озбиљ­ним се­зо­на­ма, те да се ни­ка­да ра­ни­је ни­су сре­та­ли с ве­ли­ким спорт­ским при­ти­ском, од­и­гра­ли су као да су уве­ли­ко ис­ку­сни. У фи­на­лу су са­вла­да­ли Цр­ве­ну зве­зду, нај­љу­ћег ри­ва­ла у ли­ги, од ко­је су не­ко­ли­ко пу­та до са­да гу­би­ли по­лу­фи­на­ла и фи­на­ла, по­сле пе­тог се­та пе­те утак­ми­це. Мај­сто­ри­ца је ро­ди­ла но­ве од­бој­ка­шке мај­сто­ре, мла­ди Вук То­до­ро­вић је до­шао из сен­ке и из­ра­стао у хе­ро­ја, пред­во­дио је тим у три ме­ча фи­на­ла и то на нај­зах­тев­ни­јој по­зи­ци­ји ди­за­ча, а има не­пу­них 19 го­ди­на. Сте­ван Си­мић је с не­ко­ли­ко бло­ко­ва по­кре­нуо еки­пу у кључ­ном тре­нут­ку, а не тре­ба тро­ши­ти ре­чи о рас­пу­ца­ном три­ју Ку­јунyић – Ме­хић – Пре­мо­вић, ко­ји је чи­та­ве се­зо­не био на ви­со­ком ни­воу.


Во­ша нај­тро­феј­ни­ја
Овом ти­ту­лом Вој­во­ди­на је по­бе­гли неј­ве­ћем ри­ва­лу, Зве­зди, за два тро­фе­ја и оста­ли клуб с нај­ви­ше осво­је­них шам­пи­о­на­та.
Шам­пи­он­ске кру­не од срп­ских клу­бо­ва осва­ја­ли су:Вој­во­ди­на (Но­ви Сад) 14, Цр­ве­на зве­зда (Бе­о­град) 12, Пар­ти­зан (Бе­о­град) 11, Ју­го­сла­ви­ја (Бе­о­град) 4, Рад­нич­ки (Кра­гу­је­вац) 2, ГИК Ба­нат (Зре­ња­нин) 1, Спар­так (Су­бо­ти­ца) 1, ВГСК (Ве­ли­ко Гра­ди­ште) 1, Же­ле­зни­чар (Бе­о­град) 1.

Пу­бли­ка је би­ла при­ча за се­бе, исти­ни за во­љу, ни­је је би­ло пре­ви­ше то­ком се­зо­не, али је плеј-оф “од­ра­ди­ла” вр­хун­ски. По­себ­но, ка­да је би­ло нај­по­треб­ни­је, у пе­тој утак­ми­ци на­пу­ни­ла се са­ла, што са од­бој­ка­шким ле­ген­да­ма, што с по­кло­ни­ци­ма од­бој­ке ко­ји ни­су ште­де­ли гр­ла и дла­но­ве и та­ко на­пра­ви­ли ам­би­јент вре­дан фи­на­ла. Ду­го ни­је ви­ђе­но пре­ко 1.000 по­се­ти­ла­ца у ма­лом Спен­су, па са­мо мо­же­мо да се на­да­мо да ће се тај тренд на­ста­ви­ти у бу­дућ­но­сти, јер шам­пи­он­ска ти­ту­ла се вра­ти­ла у Но­ви Сад. Во­ши­не при­ста­ли­це се на­да­ју и да ће оста­ти и на­ред­них се­зо­на..

М. Ри­стић

 

EUR/RSD 117.1627
Најновије вести