Слатки плодови великог рада дошли су на основу јасне визије коју је имао и коју и даље одржава оснивач клуба Марко Сударић. Са Срђаном Омаковићем је 2010. године, уз подршку Микана Радовановића, покренуо причу под називом С тим и ево већ су одвозали 10 успешних кругова.
– Желели смо да направимо добар систем стварања врхунских бициклиста, који би касније могао да се самофинансира. Идеја је и да бициклисти и стручњаци могу да раде овде и имају мотивацију да остану, с обзиром на то да је визија да систем буде самоодржив – каже Марко Сударић.
Бивши бициклиста се после две године упоредног такмичења и тренерског посла фокусирао искључиво на стручни рад у развојном тиму за младе двоточкаше. Улазећи у прву деценију чланови сомборске екипе постали су прави претплатници на одличја где год се појаве, широм Балкана.
– То је само показатељ нашег квалитетног рада. До сада је у клубу било око 50 деце и десетак људи који су свако на свој начин дали допринос. Једно време смо имали и највише девојчица од свих клубова, тако да и код њих не мањка интересовања за овај спорт. Имамо заиста доста врхунских талената и великих потенцијала – наводи Сударић, који је претходних пет година био на функцији селектора млађих категорија у друмском бициклизму Бициклистичког савеза Србије.
Вељко Стојнић у жижи јавности нашао се почетком године када је на Трци око Емирата постао први бициклиста из Србије у историји који је понео мајицу на трци највише светске серије. У првој етапи обезбедио је белу за најбољег младог бициклисту у генералном пласману и црну за најбољег возача на пролазним циљевима, коју је задржао до четврте етапе. Белу је сачувао и после друге.
– Вељко је почео да тренира 2012. године и провео је шест година у клубу. Добио је 2018. стипендију у Светском бициклистичком центру у Швајцарској где је био пет месеци. Следеће године је отишао у развојну екипу италијанског клуба Вини Забу, који је један од 30 најбољих на свету. У 2020. потписао је професионални уговор на три године. С Вељком смо кренули буквално од нуле и он нам је мера и потврда да ово што радимо има смисла и да вреди. Постао је локални херој и људи виде шта и како ми радимо. Укључили смо и психолога у рад клуба, па идемо у Суботицу по потреби. Вељко је, такође, имао и ту погодност за коју мислим да је кључан детаљ његових успеха – описао је Сударић развојни пут најперспективнијег друмског бициклисте Србије.
Званичну интернет презентацију клуба краси слоган “Од срца Панонске низије па до будућих звезда”. Екипа из Сомбора није дуго по оснивању чекала да њени чланови доспеју и до националног дреса. Већ после три године имала је представника у репрезентацији и од тада се на њих рачуна за такмичења под заставом Србије. Када неком послу и визији приступате са великом посвећеношћу и љубављу квалитет рада не може да не буде примећен, док се изазови и препреке лакше превазилазе. Развојни систем „С тима” постао је препознатљив широм наше земље и региона.
– Било је, наравно, тешких тренутака и свака година је била борба за себе на крају које се преиспитујем. Ја сам, међутим, визионар и не мислим од данас до сутра, него гледам у следећих пет година. Ми смо квалитетом успели да стигнемо до ове тачке где смо сада и да за релативно кратко време остваримо успехе и резултате којима мало који клуб са далеко дужим стажом може похвалити. Од почетка је с нама предузеће “Сомборелектро” које нам је подршка свих ових година. Сада смо постали интересантни и западним фирмама које су одлучиле да нас подрже и обезбеде нам потребну опрему као вид спонзорства. Многи су видели квалитет нашег специфичног рада па нам се јављају и деца из других крајева Србије која би волела да дођу и тренирају код нас – објашњава Сударић.
Он тренерски посао у клубу обавља са Дејаном Видаковићем, а сарађују и са бившим бициклистима Бранком Марковићем, који је кондициони тренер, као и са нашим четвороструким олимпијцем Иваном Стевићем, задуженим за бајк фит и правилан развој деце. У Сомбору су услови за бициклизам одлични, док је већ за брдске тренинге потребно мало сналажења.
– Проблем нам је што немамо комби за путовања на трке и тренинге. За брдске тренинге морамо да идемо до Новог Сада или у Хрватску. Доста путујемо, само прошле године смо били у десет земаља. Сматрамо да је за развој деце изузетно важна врхунска конкуренција, а то могу да добију на тркама у иностранству, па често идемо у Словенију и Чешку – истакао је Сударић.
К. Бугарски
