"Морава 1918" је на овом стадиону после две године избивања, због обнове, у трећем колу зоне Запад у суботу одиграла утакмицу, али због епидемиолошке ситуације без гледалаца, са нових веома лепих трибуна на југу стадиона где је постављено 2.000 столица и натпис Ћуприја", речено је данас Танјугу у клубу.
Атлетски стадион у Ћуприји, граду атлетике и познатих атлетичара: Вере Николић, Снежане Пајкић, Драгана Здравковића...за национална и светска такмичења је завршен, било је планирано да га атлетичари отворе у јуну па у августу али је епидемија осујетила намере и планове људи из Атлетског клуба "Морава" и Скупштине града.
Атлетски стадион са осам полиуретанских, тартан стаза, који је изграђен у оквиру Атлетског комплекса са двораном, вредним 500.000.000 динара, изградила је фирма "Баувезен" из Лазаревца.
Подлога је од специјалног црвеног полиуретана на асфалту, за све временске услове, рекли су Танјугу градитељи.
Атлетска дворана, чија је изградња требало да почне ове године, а није због корона вируса, и стаза биће спортска база великом броју домаћих и страних атлетичара, али и осталих спортиста. Са овим објектима Ћуприја постаје центар атлетике у Србији, позиционирана као град атлетике на Балкану, изјавио је раније председник Скупштине општине и народни посланик Нинослав Ерић.
На светском дворанском првенству у атлетици, 2022. године, где је Србија домаћин, атлетски објекти Ћуприје биће место за припреме светских атлетичара.
Када је реч о изградњу дворане, заменик председника општине Владимир Васиљевић је изјавио да се чека како ће епидемиолошка и финансијска ситуација у Србији да се одвија, те да од тога зависи изградња атлетске дворане.
"Локална самоуправа је на сталној вези са Атлетским савезом Србије и изградња зависи од развоја ситауације са корона вирусом", рекао је Васиљевић новинарима.
Атлетску стазу је финансирала Скупштина општине, а дворану треба да финансира Влада Србије. Атлетски комплекс у Ћуприји, према ранијој одлуци Скупштине општине, носиће име прослављеног српског и југословенског атлетског тренера Александра Аце Петровића.
