- Марко Новаковић и Марко Томићевић су нас опет обрадовали, јер су се са партнерима Небојшом Грујићем и Миленком Зорићем испели на победничко постоље. Честитам им у име свих суграђана. Радује нас што сада иза њихових имена пише да су чланови матичног Бечеја. Локална самоуправа се труди да клубу створи што боље услове за рад, а њима смо уручили скромну новчану награду у износу од по 50.000 динара - овим речима је председник општине Бечеј Драган Тошић отворио конференцију за медије са двојицом најуспешнијих бечејских спортиста.
Члан општинског већа задужен за омладину и спорт, иначе играч и тренер у овдашњем Одбојкашком клубу Бечеј, Никола Yигурски казао је да је најтеже одржати континуитет добрих резултата, а два Марка то успевају.
-Знам их читав живот, приближно смо истих година и везани смо за спорт и знам колико су напора морали да уложе да би стигли где су сада, па смо поносни на оно што раде и проносе име нашег града – истакао је Yигурски.
Два Марка су најавили огроман потенцијал још у млађем узрасту, а када је Новаковић експлодирао на Европском првенству 2012. године у Загребу, где је у спринту К-1 200 метара освојио злато у сениорској конкуренцији, јасно је било да стиже време имењака из Бечеја.
-Ушао сам у двосед с Небојшом Грујићем освојили смо злато на Светском првенству 2014. године у Москви и од тада само на Олимпијским играма у Рију нисмо били на победничком постољу. Недостајала нам је стотинка да будемо бронзани, али... Тада су олимпијски победници, Шпанци Саул Кравиото и Кристиан Торо, били бржи око пола секунде, а сада у Београду је разлика била стотинка. После одгледаног снимка трке мислим да смо могли да их победимо. Имамо месец и по дана до новог изазова, Светског шампионата у Португалу, где нам се пружа прилика да, најзад, пре њих прођемо кроз циљ. Не обећавамо ништа, али ћемо урадити све да тако буде – рекао је Новаковић.
Марко Томићевић се из Београда вратио са две медаље. Поред злата, у путној торби било је и сребро.
- Прва медаља са Европског првенства била је бронзана у Москви 2014, потом шмо 2017. у Пловдиву освојили сребро, а сада смо у Београду комплетирали европску ниску медаља златом. Међутим, сребрни мађарски двосед из Москве је био позитиван на допинг контроли и одузето им је сребро, које нам је уручено у Београду – појаснио је Томићевић.
Огроман је притисак био на нашим кајакашима у Београду, јер су на трибинама били родитељи, пријатељи и остали љубитељи спорта. Била је то јединствена прилика да пред њима покажу како они то освајају медаље.
- Поклопило се све: вода топла, ветар је дувао у леђа, са обале се осећала жеља свих да успемо и успели смо. Поред злата, забележили смо и светски рекорд - 3:04,940 минута. Лепо је кад се оствари нешто иза чега остане трајни траг. Мало је рећи да смо презадовољни урађеним. Уживамо сада, али убрзо предстоје припреме за Светски шампионат у Португалу. Знате, од 18 године ми се у пролеће јавља помисао да оставим кајак, јер су зимске припрема изузетно напорне са два и три тренинга дневно, али кад дође такмичарска сезона и направимо добар резултат, онда сав труд бива валоризован. Док радујем себе и све око себе зажмурим и заборавим на пролећну мисао. Циљ у Рију је било злато, настављамо с истом жељом, па ако се Токио позлати нашој срећи неће бити краја – казао је Томићевић.
Млада Бечејка Биљана Релић, у дисциплини К-1 200, забележила је завидан резултат освајањем деветог места у А финалу. Време ради за њу, као што ради за бројну децу на Тиси која су изабрала кајак за свој спорт.
В. Јанков
